Срби годишње попуше 200.000 једнособних станова: АПСОЛУТНИ ПРВАЦИ СВЕТА У ПУШЕЊУ

Пише: Душан Марић

Последње истраживање Светске фондације за здравље плућа и Америчког друштва за борбу против рака, које је спроведено у више од 70 земаља, показало је да грађани Србије годишње попуше више од милијарду и по паклица цигарета. Ако се узме у обзир да су најефтиније цигарете скупље од 200 динара, да је средња цена цигарета 240 динара и да сваки четврти грађанин Србије завија дуван, који је дупло јефтинији од цигарета, то значи да се у нашој земљи годишње попуше и до три милијарде евра.

Поменуто истраживање је показало да је Србија, са 2.861 цигаретом годишње по особи, по броју попушених цигарета на број становника убедљиво на првом месту у свету. Вицешампиони су „браћа“ Бугари са 2.822 цигарете, а бронзану медаљу освојили су Грци са 2.795 цигарета по „глави становника“.

Више од 2.000 цигарета по становнику попуши се у Украјини, Белорусији и БиХ.  Код Срба постоји узречица: „Пуши ко Турчин“. Времена су се очигледно променила. Сад Турака нема међу најстраственијим пушачима, већ примат држе народи које је османска империја држала под окупацијом.Турака су се некако ослободили, али од лоших турских навика никако.

Просек кваре Румуни који годишње потроше само 1.404 цигарета по становнику. Разлог је тај што су комшије пре две деценије усвојиле изузетно строге законе о забрани пушења на јавном месту, чак и у сопственом аутомобилу.

Код Срба два најчешћа изговора за пушење су навика и – сиромаштво.

Свакодневно на улици можете видети десетине људи који су лоше обучени и неухрањени, из којих „исијава“ сиромаштво, а који дневно попуше по кутију-две цигарета. Већина њих ће вам резигнирано рећи да им је пушење „једино што им је остало“, једино задовољство које себи могу да приуште.

Да је у питању само изговор показује и податак да иза земаља Источне и Југоисточне Европе следе Јужна Кореја, са  1.958 , Казахстан са 1.934 , Јапан са 1.841 и Кина  са 1.711 попушених цигарета по становнику, дакле државе које су (са изузетком „осредњег“ Казахстана) међу најразвијенијим на свету. Теорију о пушењу као забави сиромашних оповргава и чињеница да најмање цигарета попуше људи у сиромашним државама Подсахарске Африке и Јужне Азије.

Убедљиво најмање цигарета, само 42 годишње по становнику, попуши се у Етиопији.

Процењује се да у Србији повремено пуши око 60 одсто, дакле нешто мање од две тећине, становништва. У бројкама то је око пет милиона повремених пушача. Са овим пороком другује 39 одсто мушкараца и 30 одсто жена. Процене говоре да годишње од дуванског дима у Србији умре око 15.000 људи.

За новац који грађани Србије само у једној години потроше за цигарете у унутрашњости земље, где цена изградње метра квадратног не премашује 300 евра, на земљишту које би било ослобођено разних такси, могло би се изградити 200.000 једнособних станова од по 40 метара квадратних.

За десет година, 2.000.000 станова! Добро сте прочитали. Довољно да кров над главом добију сви држављани Србије који га немају, али и све породице из бивше СФРЈ које су остале без крова над главом или су се због ратова деведесетих раселили по белом свету.

Кад се има у виду податак да међу пушачима предњаче они који би требало да буду коловође борбе против ове опаке друштвене болести – државни функцонери и лекари, онда шампионска остварења становника Србије са дуваном нимало не изненађују.

Омиљена „фора“ многих српских политичара, па и оних на највишим функцијама, као што је доскорашњи премијер а сада министар Ивица Дачић, јесте да се у тренуцима опуштања, на разним забавама, сликају са познатим певаљкама и томпусом у устима. А у недавно спроведеном истраживању на питање зашто пуше 51 одсто испитаних је заокружило  одговор: „Због утицаја пријатеља и јавних личности“.

Још горе стање је са „савешћу“ српских лекара. Свакодневно пуши трећина лекара и чак 44 одсто средњег и вишег медицинског кадра.  У просеку лекари и остали медицински радници пуше више и чешће него запослени у било којој другој професији. Иако су свакодневно суочени са бројним и тешким последицама пушења. Занимљиво је да се само 14 одсто здравствених радника који пуше изјаснило за забрану пушења у здравственим установама.

И док међу одраслом популацијом дуван ипак више конзумирају мушкарци, код омладине је ситуација другачија – свакодневно пуши 16 одсто девојака и 15 одсто младића, а једна трећина деце је своју прву цигарету запалила пре десете године живота.