Смешан ултиматум опозиције Вучићу

Пише: Душан Марић

Србија је, кад је политика у питању, земља чуда. Шта се све у њој у последњих 20 година, откако нам је Запад увалио свој концепт парламентарне демократије, није догађало!? Од интелектуалне раскоши Николе Шећероског, преко једноднократног васкрсавања мртвих на дан гласања (у режији свих странака редом) и продаје места председника државе за кесу са 300.000 марака, до паљења парламента и гласачког материјала између два круга избора.

На тој листи чуда сада имамо још два. Прва је да су председник једне мале странке, мислим на Бошка Обрадовића, коју подржава два одсто бирача и председник (за сада) ничега, мислим на Ђиласа,  покушали да изврше државни удар, тако што су заједно са хулиганима под маскама и са моторним тестерама насилно заузели зграду државне телевизије.

Друго је да опозиција коју подржава 15 одсто грађана, окупљена у Савезу за Србију, ултимативно захтева од Вучића, Дачића, СНС и СПС, које подржава 60 одсто грађана, да „у име народа“ поднесу оставку и предају јој власт. Без избора. И то на свим нивоима. Чак и општинама где је коалиција око СНС освојила 70 одсто гласова, а опозиција није добацила ни до цензуса.

Свуда у свету незадовољна опозиција тражи изборе. У Србији опозиција неће изборе. Прво хоће власт. Па кад шест месеци зајаши државни буџет и „ослободи“ медије она ће расписати изборе. Под „демократским“ изборним условима. Из чега би се могло закључити да су садашњи услови недемократски. Ако и јесу, избори у Србији се не одржавају по правилима које је одредио Вучић, већ по Закону о избору народних посланика који је парламент усвојио 2011. Када се за све у Србији питала ДС. Што ће рећи Тадић, Ђилас и Јеремић.

Њихова понуда Вучићу је следећа: иако те подржава четири пута више грађана него нас, ти лепо нама предај власт. У име демократије. И у име грађана. Који гласају за тебе. Поштено, да не може поштеније. Рок је 13. април. А ако Вучић не испуни њихову жељу они ће тог дана позвати народ у Београд. На још једну репризу 5. октобра.

Овим ултиматумом се само још једном потврдило оно што је било очигледно од почетка – да СЗС није ништа друго до ново име за ДОС, чији је суштински програм освајање власти на силу, по сценарију из 2000. године. Разлика је само у томе што је пре 19 година издајник и диктатор, дакле извор свих зала овог света и легитимна мета за одстрел био Милошевић, сада је то Вучић.

Једино што још не знамо јесте да ли ће ДОС 13. априла користити само мототне тестере или ће

употребити и багере, палити Скупштину и РТС, као што су то пре 19 година  радили Џо багериста, брат Веља, Ненад Опачић, Дућа, Кум и остали чувени саборци ДОС-а за демократизацију српског друштва, или ће то оставити за неку другу прилику. Кад време мало отопли. Да боље гори.

Само тешким идиотима је могло пасти на памет да Вучићу поставе такав ултиматум. А Вучић би био још већи идиот када би на тај ултиматум пристао.

(Овак коментар је објављен у недељнику „Афера“ од 20. марта 2019.)

 

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *