Радоване, хвала

 

Пише: Душан Марић

Хашки трибунал је убио још једног Србина. И то не било којег већ првог председника Републике Српске. И тако ставио тачку на свој вампирски бал, који већ две деценије изазива гађење код сваког пристојног европског правника.

Истина, Караџића из хашке јазбине неће изнети у пластичној врећи или смртно болесног, као што се то догодило са десетак његових сународника. Њему су одрезали смрт на одложено. Доживотну робију.

Ја лично сам очекивао баш овакав крај још једне хашке фарсе. Само зато што статут тог суда не предвиђа електричну столицу. Нисам правник, али сам довољно писмен да схватим да би свака другачија пресуда била гром из ведра неба.

Овај језуитски округли сто, који је сазван управо зато да би сатанизовао и казнио православну секту са Балкана, ускоро завршава свој рад и сасвим је логично да тај крај обележи једном оваквом пресудом.  И учини свима онима који то очекују. И плаћају. Од чланица шовинстичког естрадно-пословног удружења „мајки“ Сребренице (откуд међу мајкама неартикулисани јалијаши од 30 година, који се понашају као чланови терористичке групе?), исламских залуђеника у Сарајеву и усташа у Загребу, преко енглеске и других западних обавештајних служби, до читаве армије српског шљама из невладиног сектора у Београду. Који већ 20 година, несметано и некажњено, удара у дипле и даире и за новац тих служби набеђује српски народ и дестабилизује Србију. А килава држава гледа и ћути. Као да нема ни полицију, ни правосуђе.

Изненадила ме српска реакција и (ако изузмемо шљам из претходног пасоса) једнодушна осуда пресуде првом председнику Републике Српске. Од обичног света, преко медија, до политичара.

Рачунам да чак ни међу муслиманима, укључујући и чланице поменуте черге из Сребренице, нема будале да верује да је Караџић починио или наредио и један конкретан злочин.  Не искључујем могућност да му се нешто може наћи по такозваној командној одговорности, јер било је великих злочина и са српске стране, укључујући и онај у Сребреници, али причати и пресуђивати о његовој командној одговорности, док ти се Орић, Харадинај и слични месари српских цивила слободно шетају по белом свету, баве се политиком и по бриселским кабинетима воде мировне преговоре под окриљем ЕУ може само тешки скот.

Не мислим на америчког амбасадора Скота (откад сам га у једној прилици гледао како заплиће моравац и пева српске песме верујем да човек заслужује лепше презиме),  већ на десетине скотова у црним тогама који се као олињали алигатори вуку по судницама хашког трибунала и домунђавају како да својим пресудама нанесу што више зла српском народу.

И на фашисте, почев од Клинтона, Блера, Шредера, Солане, Ширака и јеврејске моралне профукњаче Медлин Олбрајт, који су на данашњи дан пре 20 година послали 700 бомбардера да бомбама и ракетама тешким и до две тоне, пуњеним осиромашеним уранијумом, убијају српску и албанску децу и сиротињу, разарају нам градове, мостове, болнице, фабрике, школе и вртиће, а који стоје иза оваквог рада хашке правосудне лакрдије.

Радован је, како то и доликује правом Караџићу и врховном команданту Војске Републике Српске, пресуду на смрт поднео јуначки. Поручио је да су он и српски народ већ победили. И јесу. Створили су државу.  Једна од више стотина песама које је српски народ спевао својим јунацима лепо каже: Радоване шта би хтео више, пола Босне ћирилицом пише. Српска половина. Она друга половина не пише, али зна ћирилицу. Као што зна и своје српске корене. Али то је већ друга прича. О њиховој и нашој заједничкој несрећи.

Радован је начинио много грешака, не могу му опростити разне рогуљиће, душаниће, медиће и десетине других криминалаца блиских његовој власти који су пљачкали народну муку и згртали милионе док су сиротињски синови гинули, требало је то пред стрељачки строј, не могу му опростити Купрес и Бихаћ или коцкарске ноћи у Интерконтиненталу док су му војници гинули и сличне брљотине, али има велике заслуге за стварање Републике Српске. Зато, хвала Радоване.

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *