СРБИ ГДЕ ЈЕ ДНО? Цеца скинула шминку. Србија може да одахне!

Пише: Душан Марић

Цеца без шминке.

Бог те мазо!

Србија може да одахне!

Арканова удовица и српска мајка је јуче „први пут“ скинула шминку!

Тако нас обавештавају владини а богами и антивладини медији.

По обичају, узмем синоћ пре спавања да погледам насловне стране данашњих новина. Кад тамо, да не поверујем својим очима, на већини њих, Цеца као од мајке рођена. Хоћу рећи без шминке.  Да ли је могуће да је освануо и тај велики, историјски  дан? Који су бар три генерације српских домаћица жељно ишчекивале. Прекраћујући дуге и гладне године гледањем „Фарме“, „Парова“ и „Сулејмана Величанственог“. Неке мученице су чекајући да Цецу виде без шминке изгубиле наду и испустиле своју племениту душу.

Али ове што нису одустајале, већ су чекале постојане као клисурине, могу да одахну и кажу богу хвала исплатило се. Нису наши стари били глупи кад су измислили пословицу „ко чека дочека“.

Да се запамти: четвртак 4. април лето господње 2019. Четврти април више не би требало, обележавати као Дан београдских студената, већ као Дан Цеце без шминке.

Срећну вест сам прво видео у Информеру: „Њено право лице. Цеца без шминке“.

Признајем злочин: помислио сам да Информер лаже. Рекох себи, ма сигурно Вучићевић замајава јавност, хоће да збуни опозицију. Покушава да са Цецом национале минира најављени јуриш Бошка Обрадовића са моторном тестером на ТВ Пинк.

Сав стрепећи, опрезније него што сам се у рату привлачио усташким рововима, прелазим на насловну страну Курира кад и тамо Цеца гола и боса, а испод ње наслов: „Храбро – Цеца без шминке“. Јашта је болан него храбро. Храбрије од Милунке Лазаревић и Мајке Југовића.

Дивећи се Цециној храбрости, узалуд покушавам да у себи савладам малограђански црв сумње да је у питању лаж. Новинарска патка. Размишљам, нисмо ми те среће да за живота доживимо да српску мајку видимо без шминке. Хајде, да ми је неко рекао да ћу ту срећу доживети у рају, па да му и поверујем. Јер где је рај некако ми се само од себе подразумева да је тамо и Цеца.

Камен ми је пао са срца тек кад сам угледао насловну страну опозиционог Блица и наслов: „Мастерклас шминкања Душана Лазића – Цеца без шминке први пут. Значи, истина је. То је то. Не само Цеца без шминке, него и мастерклас са шминком! Обрадовао сам се више него да сам прочитао да Фолксваген сигурно отвара фабрику у Србији.

Сад је на свима нама историјска одговорност да докажемо да смо достојни овог тренутка. Да не дозволимо да оде маст у пропаст.  Да као народ не прокоцкамо и ову као што смо прокоцкали неке друге историјске шансе.

После овог више ништа неће бити исто. Шиптари не само што ће укинути таксе, него ће формирати и заједницу српских општина. Неуспела дверјанска имитација Војислава Шешеља ће престати да витла са моторном тестером и препада недужан народ по београдским улицама. Повећаће се плате и пензије. А ако се и не повећају, много важно. Кад Цеца може без шминке, можемо и ми без плата и пензија.

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *