ДРЖАВНА ТАЈНА: Војска Југославије се припремала за повратак на Косово – КОСОВСКИ ОДРЕД ПРИМИО И РАТНУ ЗАСТАВУ

Одредом од 1.000 специјалаца са 93 оклопна возила командовао генерал Момир Вукадиновић

Пише: Душан Марић

Након повлачења са КиМ, у складу са Кумановским споразумом, Војска Југославије се припремала за повратак у јужну српску покрајину и за ту намену формирала „Косовски одред“, под командом генерала Момира Вукадиновића.

-Одред јачине 1.000 људи био је састављен од најбољих припадника ВЈ и полиције, који су регрутовани из елитних јединица. Очекивало се да ће припадници одреда да буду мета шиптарских терориста, па смо бирали најбоље, оне који су спремни “стићи и утећи и на страшном месту постојати“. Друго, на КиМ су тада биле јединице из неколико десетина земаља и ми смо желели да пред њима покажемо да смо врхунски обучени професионалци – објашњава наш саговорник, официр Војске Србије, који је био припадни поменуте јединице, а који не жели да откривамо његов идентитет јер припадници војске за свако оглашавање у јавности морају да имају одобрење војне команде.

Колико се водило рачуна о борбеној готовости јединице и утиску која ће она оставити на посматраче види се по списку технике које су дужиле њене четири механизоване чете:
– 53 БВП-а (борбена возила пешадије М-80 и 80/А, оклопни транспортери на гусеницама),
– 17 БПВ-а (борбена војно-полицијска возила, оклопни транспортери на точковима),
– 4 БРДМ-а (оклопна борбено-извиђачка возила на точковима),
– 19 специјалних возила и 108 неборбених возила.

Након кратке али паклене обуке, Косовски одред, који се званично звао Трећи одред за специјалне намене ВЈ,  извео је 1. септембра 2000. године тактичку вежбу са бојевим гађањем на полигону Петлово бојиште код Пирота. И сам назив вежбе „Повратак 2000“ јасно говори да је јединица била планирана за употребу на простору јужне српске покрајине.

Смотру јединице извршио је тадашњи начелник Генералштаба ВЈ генерал Небојша Павковић а присуствовали су чланови државног руководства, високи представници УН и скоро цео војнодипломатски кор из Београда.

-Павковић је генералу Вукадиновићу, који је у рату против НАТО командовао Београдским корпусом,  уручио ратну заставу уз речи: „Данас предајем војну заставу Трећем одреду, као најчаснији симбол наше отаџбине. Застава симболизује нашу слободу, државни суверенитет и недељивост наше територије. Она је уједно највиши симбол војничке части и ваше оданости националним интересима  – сећа се наш саговорник.

Након смотре, припадницима одреда је саопштено да се „у следећих месец дана“ чека команда за повратак на Косово.

Да припрема ове јединице није била само резултат жеље српске стране да се војнички врати на своју окупирану територију, већ део компликованих међународних војно-дипломатских активности, говори и садржај телеграм који је „средином септембра 2000. године“ командант Мировне мисије на КиМ британски генерал Мајкл Џексон упутио у Генералштаб ВЈ.

Џексон у телеграму пише да се предузимају мере за прихват „мировне јединице СР Југославије“, али да још нису створени логистичко-технички услови за размештај људства и технике, као и друга питања, па због тога предлаже да се долазак српске војске на одложи за децембар 2000. године.

-Кад данас размишљам о свему, мислим да је наш повратак на Косово одложен због избора који су били заказани за крај септембра. Ови на Западу су знали за сценарио рушења Милошевића, они су га и правили и нису сумњали да ће послушници које они доведу на власт извршавати њихове налоге. И да им неће пасти на памет да инсистирају на поштовању војнотехничког споразума из Куманова и повратку наше војске у покрајину – истиче високи официр Војске Србије.

Наш саговорник открива да су још неке јединице из Приштинског корпуса и Треће армије биле припремане за упућивање на КиМ.

-Очекивало се да ће присуство одреда на Косову пратити разни инциденти, да ће бити изложени нападима терориста и да ће деловима одреда раштрканим по српским енклавама у одређеним ситуацијама затребати помоћ. Уколико не би били адекватно заштићени од КФОРА, интервенисале би јединице из унутрашњости Србије. То је по међународним прописима легитимна процедура. Рачунали смо да нећемо бити сами јер се доле налазио јак контигент руске војске и јединице из још неких пријатељских земаља.

После 5. октобра и државног удара у Београду, који је уз организациону логистику западних обавештајних служби али и финансијску помоћ од скоро 100 милиона долара извела коалиција ДОС, ново државно руководство Србије одустало је од повратка српске војске у јужну покрајину.

-Генерал Павковић, а још више његов наследник Бранко Крга, стално су инсистирали на том питању. Ни један разговор са командом КФОР-а није прошао без те теме. О томе су редовно слати извештаји и предлози руководству државе, али Ђинђић, Коштуница и остали лидери ДОС-а су то питање гурали под тепих. Да ли нису хтели или нису смели, свеједно, али са аспекта општих државних интереса и одбране Косова такво њихово понашање је било велеиздаја.

Уследила је „реорганизација ВЈ“ која је изведена по налозима Запада и коју новоформирана елитна јединица није преживела. Расформирана је. Генерал Вукадиновић је пензионисан. Показаће се да је то било у склопу обрачуна са тзв. ратним кадровима. Врхунским официрима који су се зналачки супроставили НАТО агресији и терористима ОВК. И за то кажњени. Од отаџбине чију слободу су бранили.

Размере „сече генерала“ могу да се сагледају тек ако се погледају и формацијска места која су обезглављена. Пензионисани су министар одбране, начелник Генералштаба,  скоро сви његови помоћници-начелници сектора из управо завршеног рата, команданти Прве армије и Друге армије, команданти РВ и ПВО и Ратне морнарице, њихови начелници штабова, Управа безбедности ВЈ, начелник Оперативне управе, начелник позадинског сектора и начелници већег броја видовских и родовских сектора и управа Генералштаба.

Такву сечу генерала могла је да изврши само власт која је непријатељ Србије или коју воде шарлатани, који не знају шта су држава и национални интереси.