ПРИЧА О ПЛАТАНУ ИЗ СРЕМСКИХ КАРЛОВАЦА: Дрво чија је крошња наткрилила „пола града“
Пише: Душан Марић
Након што се, седамдесетих година прошлог века, један наш комшија из Купреса вратио из посете родбини у Новом Саду и Сремским Карловцима, импресиониран оним што је видео у „великом свету“, поред осталог је причао да у Карловцима постоји једно огромно дрво, које је „наткрилило пола града“.
Дрво не наткриљује пола града, али наткриљује пола порте Цркве светих апостола Петра и Павла, коју Карловчани једноставно зову Доња православна црква. Срећом, мештани о овој раскоши природе воде бригу, па су већ одавно највеће гране ојачали подупирачима који спречавају њихово ломљење.
Сваки пут кад одем у Сремске Карловце и свратим до овог величанственог дрвета, подједнако се дивим његовој величини и чудим како ветрови нису успели да му сломе ни једну грану. Моја тетка Јефа Милишић, дубоко вјерујућа жена, која се у међувремену заслужено преселила у рај, ме је убеђивала да је то зато што се платан налази у порти цркве. Каже, у питању је свето дрво, па му ни „шест ветрова“ који дувају кроз Карловце не могу ништа.
Да појасним и причу о шест ветрова. Осим познатих буре и југовине, у овом граду, који се угнездио на обронцима националног парка Фрушка гора, дувају ветрови које мештани називају стражиловац, горњак, доњак и – горски ветар.
Карловчани су ми објаснили да Стражиловац дува са Бранковог Стражилова. То ми и нису морали објашњавати. Горњак дува одозго са Магарећег брда. Доњак одоздо са Дунава. Ни након свих објашњења, није ми остало јасно где се у свој тој гужви ветрова налазе, односно с које стране долазе бура и југо. И каква је разлика између стражиловца, горњака и горског ветра.
Али да се вратимо главној теми. Књиге старосавне и сећање Карловчана, које се преноси са колена на колено, говоре о два могућа датума када је дрво посађено. По првој верзији дрво је старо 140 година, односно засађено је крајем 19. века.
Међутим, постоје записи да је платан засађен недуго после изградње светиње у чијем дворишту се налази. Како је Црква светих апостола Петра и Павла саграђена 1719. а обновљена 1793. године, то значи да платан увелико живи свој трећи век. И да памти Светог Петра Цетињског. Наиме, Петар први Петровић Његош, потоњи Петар Цетињски, је 1784. године рукоположен за владику управо у овој цркви.
У обе верзије заједничко је то да је платан, који је данас под заштитом државе и представља споменик природе, донет из царског Беча. Ваљда зато и изгледа онако царски.