ЗАШТО СЕ О ОВОМЕ ЋУТИ СЕДАМ ДЕЦЕНИЈА: Јосипу Брозу Титу усташе убиле три синовца, један уморен у Јасеновцу

Пише: Душан Марић

Све је више Срба који последњих година, посебно на друштвеним мрежама, бившег председника СФР Југославије Јосипа Броза Тита називају усташом. У тим оптужбама иду толико далеко да му приписују саучесништво у злочину геноцида који су у Другом светском рату Хрвати починили над српским народом.

Један од разлога је свакако и то што је широј јавности на простору бивше Југославије и после седам деценија од завршетка Другог светског рата непознато да је Брозова фамилија такође тешко страдала од руке хрватских злочинаца.

Вођи југословенских партизана и доживотном председнику СФРЈ Јосипу Брозу Титу, који је по националности био Хрват, Хрвати су у Другом светском рату убили тројицу синоваца, синова његовог старијег брата Драгутина.

Упркос хиљадама књига које су написане о партизанском маршалу, овај податак, који свакако баца ново светло на ову историјску личност,  је остао непознат широј јавности.

Драгутин Броз, који је од Тита био старији три године, и његова супруга Антонија имали су четворицу синова.

У оскудним изворима, може се наћи само то да је њихов син Фрањо Броз погинуо као партизан 1942. године у Иванчици код Вараждина. Исте године, у Загребу, власти НДХ ухапсиле су и стрељале њиховог другог сина Јосипа, којег су у породици одмила звали Пепек.

Трећег Титовог синовца Драгу усташе су одвелу у концетрациони логор у Јасеновцу, гдје је стрељан у групи 160 партизанских присталица.

С обзиром да се нигде не помињу њихови потомци, изгледа да Драгутинови синови нису били ожењени.

О четвртом сину Драгутина Броза нема никаквих података. Остало је непознато чак и његово име. Како га нема међу Брозовим који се помињу после 1945. године, најреалнија претпоставка је да је умро или страдао пре или у току Другог светског рата.

Титов брат није доживео трагедију своје породице. Умро је 1932. године у четрдесет и седмој години.

Занимљиво је да су још два Титова синовца, Владо и Бранко, од његовог најмлађег брата Вјекослава, који је рођен око 1899.године, била у партизанском покрету.  Владо је 1941. године имао 17, а Бранко 15 година.

Кад је чуо за трагичну судбину Драгутинових синова, вођа југословенских партизана је наредио да се Владо и Бранко пребаце на слободну територију, тако да су једно време били у његовом Врховном штабу.

У својој књизи „Битка за Дрвар“ Петар Мишковић наводи и следеће Титово сведочење о немачком покшају да га десантом на Дрвар, 24. маја 1944. године ухвате живог или убију.

– Тих првих борбених окршаја са десантним јединицама у Дрвару друг Тито се сећао: „Немци су успели да се дочепају наших митраљеза и, отворивши ватру, погодили су бараку у шпиљи. Ја сам тамо био оставио Владу, мог синовца, и рекао му да остане дотле док не буде требало да запали бараку. Он је остао целог дана. Како му је било, не знам, али је успео да спаси сву архиву. Немци нису успели да је се докопају“.

Постоје писани трагови да је Тито синовце користио и за одржавање курирске везе са породицом у Загребу која је крила његовог сина Александра Мишу Броза. Тито је Александра добио у браку са Хертом Хас, средином 1941. године. Херту су усташе откриле и затвориле, али је 1943.године размењена и прешла на слободну партизанску територију.

После завршетка рата Бранко Броз је био међу партизанским функционерима који су руководили сређивањем Бриона и претварањем тих острва у најомиљеније Титово одмаралиште. О времену проведеном поред стрица, две године после његове смрти, објавио је књигу „Мој живот уз Тита“.

Остали Брозови нису учествовали у НОБ-у. Титов најстарији брат Мартин и његова породица рат су провели у мађарском граду Шопрону у који се он, због посла, преселио око 1910. године.

После рата долазио је код Тита, али је одбио да се врати у Југославију.

-Ти се бави својим државничким пословима, а ја ћу да уређујем мој врт – одговорио је на понуду млађег брата.

Стјепан Броз, који је од Тита био млађи годину дана, све време рата био је у Загребу, где је радио као аутомеханичар у државним установама. Најмлађи Титов брат, Бранков и Владин отац, Вјекослав ослобођење је дочекао код куће у Самобору.