РАТНИ ДНЕВНИК СА КУПРЕСА: У 7. бригади ВРС 18 мртвих и рањених, Срби убили пуковника ХВО Анту Приморца

Тенковске битке изнад Злосела, пешадијске за Опаљеницу, Курљај и Велику Плазеницу

 6. новембар 1994.

Одбрану Семешнице преузео је 2.шиповачки батаљон,  чиме је линија коју брани Борбена група Плазеница скраћена на простор од Семешнице, преко Крижа, до Демировца.

Припадници Радничког батаљона из Шипова одбили су јак пјешадијско-артиљеријски напад на Јаворов под, а борци 2.батаљона и БГ Плазеница слабији напад на Семешницу и Криж.

У вечерњим сатима жестоко гранатирање положаја 7.бригаде, али и Растичева, Благаја и Новог Села.

Због самовољног повлачења батаљона са Црног врха у Купрес, прије четири дана, Мишо Чуповић је смијењен са дужности команданта кључког батаљона, нови командант је капетан Михајло Дуран.

7.новембар

Цијели дан траје гранатирање положаја ВРС, посебно из хрватских ВБР-ова. Најжешће увече, око 18 часова. Воде се тенковске битке. Гранате убиле једног, раниле два српска војника.

У извјештају који је упутио новом команданту 2. крајишког корпуса пуковнику Томанићу (генерал Борић преузео школски центар у Бањалуци)  командант 7.бригаде затражио је јединицу јачине 200 људи, која би затворила простор на Хрбљини, између 7. и 5.гламочке бригаде.

Oд гранате испаљене са положаја ВРС у Благају недалеко од мотела Чајуша погинуо бригадир Анте Приморац, командант јединице за посебне намјене ХВО „Лудвиг Павловић“.

8.новембар

Цијели дан интензивно гранатирање положаја 7.бригаде. Највише из вишецјевних бацача ракета. Гелери у Растичеву убили Мирка Видића и Слободана Лекића, обојица из Мркоњића. Четири борца рањена. У акцији на Курљају заробљен један војник ХВО. Бројно стање 7.бригаде: 1.975 војника. Придодате јединице: 646. У придодатим јединицама већину чине цивилна полиција, са 310 бораца и „пантери“ из Бијељине. У Ново Село дошао генерал Нинковић.

9.новембар

7.00 Хрвати из ВБР од Чајуше туку Стражбеницу, Кук, Курљај, Михаљевиће и Мрђебаре.

15.45 Општа артиљеријска ватра по свим линијама 7.бригаде, али и селима у дубини територије.

Од команде корпуса поново тражено да затвори простор до 5.гламочке бригаде да Хрвати у Благајско поље не би упали преко Хрбљине. Формирано истурено командно мјесто ГШ ВРС у Шеменовцима, на челу са генералом Нинковићем. Неуспјешан покушај спајања са 5.бригадом на Хрбљини.

Рањена три борца.

10.новембар

Из рејона Чајуше ВБР-ови тукли положај шиповачког батаљона. Повремено гранатирање свих положаја 7.бригаде. У ширем рејону Проципа увезана линија са 5.бригадом.

Приступило се поновном формирању купрешког батаљона. За команданта је постављен капетан Мирко Марић. Батаљон ће бити распоређен према Хрватима, од Стражбенице до сјеверних и западних падина Курљаја. Десно од Купрешана распоређен је Мркоњићки батаљон, са тежиштем одбране на Проципу и Прикој Јеловачи. Лијево од Стражбенице до захвата пута Шипово-Купрес положаје је запосјео Кључки батаљон, док јужне рубове Велике Плазенице брани батаљон из Шипова, заједно са батаљоном полиције.

Командно мјесто 7.бригаде  је у Новом Селу, у кући Гојка Петковића. Након повлачења из Купреса Општина Купрес је наставила са радом у парохијском дому у Новом Селу.

11.новембар

Хрватска артиљерија дејствовала је у више наврата.

„Пантери“, „јутеловци“ и Мркоњићани покушали да помјере десно крило бригаде напријед, с циљем да се запосједну коте 1349, 1366 и 1357 на Опаљеници. Због сталног гранатирања задатак извршен само дјелимично. До 16 сати два српска борца рањена.

Хрвати интензивно гранатирају, посебно рејон цркве и основне школе у Новом Селу, гдје се налазе хаубице 7.бригаде.

12.новембар

У току ноћи стигла информација да су Мркоњићани напустили положај на Опаљеници. У команди бригаде је нејасно да ли је и колико јучерашњом акцијом линија помјерена напријед,  али је евидентно да је Опаљеница сада у хрватским рукама.

Нинковић у љутњи наредио да се ухапсе командант батаљона Маринко Танасић и командир прве чете Драгослав Дaкић. Командовање батаљоном преузео је заставник Милорад Тошић.

Муслимани од Титове виле у Копривници гранатирали Демировац и Маглај. Одговорено са двије гранате из МБ.

Скоро свакодневно, у борбеним извјештајима које доставља команди 2.КК командант 7.бригаде понавља да су јединице исцрпљене физички и психички, због чега је морал врло слаб. Стално указује на алармантну несташицу горива и муниције. Због изложености положаја бригаде и приступних путева погледу непријатеља, веома је отежан дотур хране и МТС до јединица, обављање смјене људства, а посебно извлачење мртвих и рањених. Јер, чим примјете кретање Хрвати тај простор заспу гранатама.

Два борца рањена.

(ОДЛОМАК ИЗ КЊИГЕ „СИНОВИ ВИТОРОГА“)