Гледам сутон са обале Уне
Пише: Душан Марић
Гледам сутон са обале Уне
У самоћи једне старе клупе
На овом је мјесту Бранко Ћопић
Писо малој из Босанске Крупе
Бистра вода весело жубори
Шире мирис липе расцвjетале
Али ништа није као некад
Нема Бранка а нема ни мале
Заљубљени парови промичу
Опет неко овдjе пjесме пише
Али ништа није као некад
У Бихаћу Срба нема више
Сто стотина усташе поклаше
Још толико у свијет протjераше
Остала је само успомена
Да је ово некад било наше
Могао бих писати до сутра
Јер су ријечи понајмање скупе
Али залуд, прошлост се не враћа
Збогом мала из Босанске Крупе