АПЕЛ ВОЛОНТЕРИМА: Немојте снимати и фотографисати људе којима делите помоћ, понижавате их

Пише: Душан Марић

Већ данима у медијима и на друштвеним мрежама много је снимака и фотографија на којима се види како волонтери широм Србије (а исто је и у другим државама, посебно бившим југословенским републикама) уручују пакете помоћи „суграђанима слабијег имовног стања“. У преводу, сиромашним људима.

Сваки пут как видим такав снимак или фотографију осетим стид и гађење.

Гађење над чином злоупотребе туђе невоље и рекламирања сопствене хуманости. Рекламирања али истовремено и прљања.

Корисно је и лепо, вредно хвале, што држава, општине, кризни штабови, па чак и групе грађана које су најавиле учешће на следећим изборима, помажу људима слабијег имовног стања. Неки људи би без те помоћи, ма колико је она  (углавном) симболична, тешко прегурали ово пасје време, са којим смо се сучили због светске заразе.

Не видим ништа спорно ни у томе што се фотографишу. Међутим, само док фотографишу себе. Јесте то на неки начин (само)рекламирање сопствене хуманости али не мислим да неког ко је спреман да одвоји своје време, понекад и новац (неки волонтери користе сопствене аутомобиле за развожење помоћи), да би помогао другоме, посебно ако при том угрожава своје и здравље своје породице (што сад јесте случај) треба осуђивати што је то забележио и објавио на свом Фејсбук профилу или некој другој друштвеној мрежи. Тим пре ако су у питању људи који изгарају извршавајући свој хумани задатак. А много је таквих. Па, ето, у неком тренутку пожеле да се фотографишу, сами или са другим волонтерима и то објаве. Сви смо ми, неко мање, неко више, егоисти и волимо да се, на овај или онај начин, рекламирамо и људима око себе представимо у што лепшем светлу.

Али је, по мом дубоком уверењу, неприхватљиво снимати или сликати неког коме уручујеш помоћ и то објављивати. Посебно кад је у питању помоћ неком ко је сиромашан. Данас сам на једној регионалној телевизији гледао читаву серију прилога о уручивању хуманитарних пакета у једној поморавској општини. Волонтери се малтене грле и сликају са људима којима уручују помоћ. Уз нескривено самозадовољство, чак и ликовање. Као да су главни јунаци серијала „Са Тамаром у акцији“.

У питању је атак на достојанство тих људи. Нико не воли што је сиромашан. А још мање да неко то његово сиромаштво слика и јавно рекламира. Посебно ако се то чини због пакета хране и средстава за хигијену, чија је вредност хиљаду или неколико хиљада динара.

Волонтери, друштво треба да вам буде захвално за то што овог марта 2020. године радите. Али, будите сигурни, чак и они људи, који се приликом примања помоћи смеју, делују срећно и у камеру декламују изјаве захвалности, не осећају се пријатно што их снимате. И већина њих би вас, због тога, најрадије отерала у мајчину. Али то не чине зато да не испадну непристојни. И зато што не би да вам се замере. Зато што им и то мало значи много. И зато што знају да им поново можете затребати.

Зато, кад људима дођете пред кућу, у кућу, стан или двориште, заборавите мобилне телефоне, камере и фотоапарате. Нека вам захвалност људи које сте помогли и ваше лично задовољство што сте неком улепшали дан буду довољни.