СЈЕЋАЊЕ НА 10. АПРИЛ 1992. И ВЕЛИКУ БИТКУ НА КУПРЕШКОМ ПОЉУ – У јуришу српске војске, за сат времена пало је више од 120 ратника

(Одломак из књиге „Синови Виторога“)

10. април 1992.

Годишњица оснивања злогласне НДХ, која је прије само педесет година на Купрешкој висоравни, углавном клањем, бацањем у јаме и спаљивањем живих људи, звјерски уморила око 1.040 српских цивила. Међу њима и 300 дјеце.

Прије три дана, на Благовјести 7. априла, јединице ЈНА и српских добровољаца ослободиле су Купрес, заузеле Злосела, Османлије и остала хрватска села око Купреса.

Негдје послије осам сати, тенковска чета под командом потпуковника Аћимова, у чијем саставу су и „праге“,  добровољци из Србије и Купрешани који су се пријавили да учествују у ослобађању Малована, кренула је из Купреса према положају хрватске војске у Горњем и Доњем Маловану. Колона је ишла магистралним путем Сарајево – Сплит. Наруку им је ишла густа магла, јер Хрвати нису могли да их виде. А да би ефекат изненађења био већи, оклопна колона је ишла полако, са минималним гасом, да би се што мање чуо звук мотора.

Кад је колона стигла на 500-600 метара од положаја Хрватске војске и ХОС-а, који су се налазили испред Горњег Малована, у линији са скијалиштем „Чајуша“,  магла се нагло дигла. Аћимов је наредио јуриш.

Осим са пјешадијом, линију испред Горњег Малована Хрвати су бранили са најмање четири тенка М 55 (још један је био у резерви у Шујици), два транспортера М 36, оклопним возилом БВП М 80, три топа „зис“ и 4 бестрзајна топа. Како је линија била утврђена и припремљена за (очекивано) дужи боравак види се и по томе што је у поједина бетонска склоништа била доведена и електрична енергија.

Колико су хрватски војници били изненађени изненадном појавом непријатеља говори и чињеница да и двије и по деценије касније преживјели не могу да се сложе из ког правца су тенкови дошли. Једни тврде да су банули из Хрбљине, други једноставно констатују да су „изронили из земље“….

У краткој али немилосрдној борби, а затим безглавом бјежању према Шујици и Хрбљини, погинуло је више од 120 хрватских бораца. Међу њима су нађени „жути мрави“ из Вуковара, плаћеници и добровољци  из Пољске, Естоније, Аргентине, Марока, Украјине, Њемачке…Пси рата.

Хрватима је најтеже пала погибија Роберта Задра и Андрије Марића, који су на Купрешку висораван стигли са ореолом храбрих ратника са ратишта у Вуковару.

Не заустављајући се, тенковска колона је ушла у Доњи Малован и тако послије недјељу дана ослободила ово мјесто. У селу су прнађена тијела осам убијених српских територијалаца и троје цивила. Остало становништво хрватска војска је одвела у логоре у Западној Херцеговини и Хрватској.

Лијево од мјеста главне битке, борци мркоњићког батаљона  улазе у Рилић а затим продужавају кроз Занаглинску шуму и избијају у рејон Пилиповића поља, гдје их дочекују народни збјег и браниоци Равног.

По хрватским изворима, у борбама за Купрес њихови губици износили су 160 мртвих, међу њима 29 припадника Купрешке бојне и 19 цивила. Хрвати су изгубили и два тенка и два оклопна транспортера.

Међутим, ако се има у виду да због хаотичне ситуације у којој су били након изгубљене битке на Купрешком пољу Хрвати сигурно нису имали времена да се баве пребројавањем мртвих и несталих из разноразних „шарених“ јединица које су учествовале у агресији на висораван и да се у њиховим бројкама страдалих уопште не спомињу страни плаћеници, вјероватно је да је број погинулих хрватских војника и цивила између 170 и 180.

На српској страни губици су сљедећи. Осам погинулих војника ЈНА и добровољаца. Четрдесет и пет погинулих територијалаца  (31 у Купресу, 7 у Маловану, 3 у Занаглини, 2 у Рилићу, 1 у Ботуну и 1 у Равном.). Девет убијених цивила (3 у Доњем Маловану, 3 у Ботуну, 2 у Занаглини и 1 у Купресу). Од око 180 територијалаца и цивила који су одведени у логоре (више од 90 из Доњег Малована, педесетак из Купреса, 19 из Беговог Села и Оџака), слободу није дочекало њих 20. Тројица су подлегла мучењу а 17 је убијено. Хрвати још крију посмртне остатке њих 16.

Укупно 73 погинула лица српске националности са Купреса (од чега девет цивила) и осам погинулих бораца са стране.

У сплитском логору „Лора“ Хрвати српске територијалце заробљене на купрешком ратишту трпају у камион, који одлази у правцу Задра. Око поноћи, на непознатој локацији, полицајци из пратње прозивају осморицу Купрешака и са камиона их одводе у ноћ. Ни 24 године касније не зна се гдје су убијени, нити су њихова тијела икада предата породицама.

Јединицама ЈНА у битци за Купрес командовали су пуковници Славко Лисица и Станислав Галић.