ОТКУД НАПРАСНА ЉУБАВ „СЕРБСКИХ ПАТРИОТА“ И СУЉЕ УГЉАНИНА?

Пише: Душан Марић

До пре неколико дана највећи противприродни блуд на српској политичкој сцени био је једнополни, скарадни и противзаконити „брак“ Ане Брнабић и њено промовисање тог брака и, опрости боже, своје „жене“. Све о државном трошку.

Од пре неколико дана сведоци смо још једног сличног противприродног блуда. У питању је брак између српских „четника“  и лидера муслиманске СДА Сулејмана Угљанина.

С тим што је први брак скарадан и из природних и политичких а други само из политичких разлога. Први је, ваљда, склопљен из љубави. Због неке велике фалинке у телу или у глави актуелне премијерке. Други је склопљен из мржње. Због жеље да се нанесе штета садашњем режиму у Београду.

Сулејман Угљанин је један од највећих екстремиста на политичкој сцени Србије. Буздован који прво оберучке прихвати да буде министар у влади у Београду и о Србији и њеној власти прича бајке али чим му гузица остане без министарске фотеље ту исту владу оптужи да је четничка. И тражи територијално комадање Србије. Да подсетим, у наступима муџахединског пијанства, Суљо оптужује Србију да је окупирала Рашку област, Војску Србије проглашава за агресорску и тражи њено протеривање са Пештерске висоравни, захтева да Санџак постане држава са владом, парламентом и гувернером, да границе те државе чувају међународне снаге, подржава сецесију Косова, оправдава терористичко деловање ОВК…

Овакве Угљанинове изјаве редовно изазивају жестоку реакцију српских патриота и „патриота“. Ови први, с правом, очекују само једно: да држава и њен правосудни систем поступају по закону и суде будалетини из Новог Пазара. Ови други траже забрану СДА и линчовање „балије“. Јавно, на друштвеним мрежама, се надмећу у сликовитим описима његовог смакнућа. Једни, који су много гледали филмове о Дивљем Западу, предлажу вешање, други више преферирају клање. Да се не прави трошак око вешала.

Међутим, последњих дана друштвене мреже су пуне подршке тих истих „патриота“ најближем Угљаниновом сараднику Емиру Ашћерићу. Одједном, СДА више није странка коју треба забранити а Угљанина не само што не треба за главу скратити, већ више није ни „балија“. Него демократа и борац против Вучићеве „диктатуре“. И, самим тим, врло пожељан политички партнер.

Шта се у међувремену догодило па је четничку мржњу заменила демократска љубав? У међувремену, Александар Вучић је посетио Нови Пазар. И тамо имао мањи политички окршај са Ашћерићем, који је у том тренутку био помоћник градоначелника. Више није. Дан после тога, градоначелник Новог Пазара Нихат Бишевац разрешио је Ашћерића са функције. Уз објашњење да неће да у време ванредног стања за свог помоћника има човека који га свађа са државом.

Српски „патриоти“ и део досовске опозиције су одмах Ашћерића прогласили за жртву Вучићеве диктатуре. Буквално за један минут СДА је од екстремистичке странке коју треба забранити постала нежна и пожељна као цвеће за Лазареву суботу а Угљанин је од „балије“ аванзовао у борца за демократију. Све му је заборављено и опроштено.

Сад слободно може да тражи цепање Србије и проглашење Санџака републике, може да измишља геноцид у Сребреници, може да велича шипштарске терористе и позива НАТО да окупира још један део Србије. Важно је само да је употребљив против садашње „диктатуре“.

Иначе, у Новом Пазару Вучић и СНС нису у локалној власти, па ни на који начин не могу да утичу на то ко ће у њој обављати коју функцију. Сва власт је у рукама муслиманских странака, од којих је једна и СДА Сулејмана Угљанина.

Просто боде очи колико се део опозиције, „независни“ медији и „сербски патриоти“ ових дана труде да у Србији створе атмосферу сличну оној пре њеног „ослобађања“ 2020. године.  Кад су фашисти и бандити из НАТО, западних земаља и њихових обавештајних служби кренули у обрачун са Србијом и Милошевићем формирали су коалицију ДОС. И у њој окупили кусо и репато. Било је ту озбиљних и одговорних странака и лидера али било је и багре чија је политика била на нивоу Павићеве телевизијске серије „Бела лађа“ и Срећка Шојића. За чланство у ДОС-у постојала су само три услова: мржња према Милошевићу, жеља за влашћу и спремност да се ради освајања исте Србија расрби и уништи као озбиљна држава. Захваљујући тим критеријумима, после изведеног државног удара 5. октобра, паљења Скупштине Србије и рушења Милошевића у Влади Србије су седели и ноторни издајници и клошари а Србија и њена економија у у следећих неколико година опљачкане и ринуиране.

Нудим опкладу да ће западне службе, остаци досовске опозиције и „сербске патриоте“ покушати да на исти начин на који су срушили Милошевића, сруше и Вучића. Напрасни брак између српских „четника“ (и у овом мом коментару, српски четници пострадаше ни криви, ни дужни) и „балија“, по моделу „ала Брнабић“ (што накарадније и неприродније, то боље) потврда је да сам у праву.