ПОСЛЕДЊИ ДОГОВОР УОЧИ ДЕЈТОНА: Транскрипт историјског разговора Милошевића, Караџића, Младића, Булатовића, Крајишника и Патријарха Павла у Добановцима
Састанак руководства СР Југославије (делегацију предводио председник Зоран Лилић), Републике Србије (делегацију предводио Слободан Милошевић), Републике Црне Горе (делегацију предводио Момир Булатовић), Републике Српске (делегацију предводио Радован Караџић), Генералштаба Војске Југославије (делегацију предводио Момчило Перишић), Главног штаба ВРС (делегацију предводио Ратко Младић) и руководства Српске православне цркве (делегацију предводио патријарх Павле) који је 26.августа 1995. године одржан у Добановцима код Београда и на којем је договаран састав српске делегације на мировним преговорима у Дејтону и ставови које ће та делегација заступати један је од најсудбоноснијих и најмистериознијих састанака у новијој српској историји, о чијем току и садржају се и 22 године после углавном нагађа.
ЕВО САЖЕТКА ЗАПИСНИКА СА ТЕ СЕДНИЦЕ:
Patrijarh Pavle: Ko blagoslov traži ja ga i dajem. Ono što nam treba je sloga pred neprijateljem. Zato smo ovde. Za opšte dobro našeg naroda. šta je bilo, bilo je…
Ćaskanje. Milošević pita vladiku Irineja koliko jezika govori. Radovan o jezicima. Anegdote.
Milošević: Alija nema strategiju. Kod njega se sve svodi na to samo da NATO bombarduje i da on tako dobije rat. A nema on ni koncepciju za mir.
Karadžić: Nama je važno samo da budu tri entiteta.
Milošević: Nama je svejedno. Da je bilo pameti da smo prihvatili ranije… Ta federacija će se ionako raspasti, samo da ih dovedemo do te tačke.
Milošević: Jeste li napravili kartu za Bilta 51:49?
Karadžić: Imamo kombinacije. Bitno je 50:50.
Milošević: Meni je rečeno da će sutra u Londonu biti vaša mapa 51:49.
Karadžić: Potrebno je tajnom diplomatijom pripremiti Bilta. Bila je jedna kombinacija sa Muratovićem za Ploče, ali Nemci nisu dali.
Milošević: Ma kakav Muratović… Pogrešili ste sa granatiranjem Dubrovnika. Sad će oni napasti Trebinje.
Karadžić: Neće. „Ne treba slušati neprijatelja šta govori nego gledati šta može.“ (citira Šarona)
Milošević: Kakve su linije u Hercegovini?
Karadžić: Dvadeset hiljada boraca. Ali hrvatska tehnika je superiorna. Videli smo to u Drvaru.
Bulatović: Hoće li Hrvatima pripasti Stolac?
Karadžić: Zavisi od konferencije. Mi smo u Hercegovini dobro stali. Problem je što Hrvate zanima nafta u Popovom polju. I svakako zaleđe Dubrovnika.
Dolazi Mladić. Zvanično počinje sastanak.
Milošević: Da se prvo usaglasimo – ovo je strogo tajni sastanak. Vaše procene vojne situacije su realne. Dakle, zaključak – apsolutni prioritet je mirovno rešenje. Konačno ste eto i vi shvatili – 50:50.
Karadžić: Za početak.
Milošević: To je i prošle godine bio naš stav. To je početna tačka. Možda može i više. Sada je pitanje odbrane vitalnih interesa. Mir – što pre. To je valjda zajednička procena. Amerika hoće brzi mir ili brzi rat. Klinton tako potapa opoziciju. Ako nećete mir – spremni su milioni dolara. Plan je – povlačenje UNPROFOR-a (izuzev islamskih zemalja) i intervencija NATO-a. Obaviće to na brzinu. Druga mogućnost je konferencija, predviđaju – Milošević, Izetbegović, Tuđman. Moguće je uključenje vaših predstavnika.
Uslovi – prihvatanje plana kao početne tačke i krajnji dogovor. Neće biti „business as usual“. Suština je pitanje vaše saglasnosnosti i spremnosti da prihvatite. Rekao sam to već Buhi, vi ne uvažavate drugu stranu. Vremena nema. Sada je sudnji dan da se postigne ono što je realno u ovoj situaciji. Ići će se na model „federacija + Republika Srpska + specijalni odnosi sa susednim državama“. Uprkos Izetbegoviću svi su za to. Holbruk je rekao da će zapretiti muslimanima. I to zapretiće im Mladićem. Sve se svodi na brzi mir. That’s all. Nas samo interesuje vaše „da“ ili „ne“.
Karadžić: Tačna je vaša procena da Amerika hoće odmah one way or another. Ovo je šansa da se zaključi mir, i to dobar mir. Prvi put Amerikanci ne sabotiraju mir. Evropske zemlje (Velika Britanija i Francuska) ne žele nam sudbinu Krajine. Nemačka, naravno, želi Veliku Hrvatsku ali ne i Veliku Muslimаniju. Startna pitanja su: 1. Je li sa Krajinom gotovo? 2. Postoji li mogućnost za saradnju i pritisak (uz vašu pomoć) za more i Istočnu Slavoniju?
A za nas je bolje da smo zagonetni „ludi Srbi“ jer ćemo tako više dobiti. Da smo prihvatili plan Kontakt grupe, već nas ne bi bilo.
Milošević: U tome se ne slažemo ali nije važno.
Karadžić: Bolje bi bilo da se javno pomirimo. Ima li kod vas još goriva?
Milošević: Da, ali je na izmaku.
Karadžić: Ili je bolje da radimo na dva koloseka?
Milošević: Da skratimo priču. Suština je da mi nemamo taktiku. Nećemo valjda taktiku među nama. Taktiku treba da imamo samo prema neprijatelju.
Karadžić: Ali ako mi budemo članovi vaše delegacije, onda ispada da smo mi pobunjenici.
Milošević: Šta smeta ako je rezultat Republika Srpska. A izbora nemamo. Uostalom, uvek smo radili na tome da vas legitimizujemo. Zaklapaju se čelična vrata a rešenje je moguće da postoji Republika Srpska. Nisam čuo za republiku koja nije bila država. Od prošle godine rejting vam pada i padaće i dalje. Sada je još uvek moguće
dobro rešenje. Ako ovaj put odbijemo, ide rešenje brzog rata. Valjda je svima ovde to jasno.
Karadžić: Imamo još vremena da utičemo.
Milošević: Nemamo. Jedino da počnemo.
Karadžić: Da li se zauvek odričemo Krajine i mora?
Milošević: Ne. Ali ne može sada.
Karadžić: Znači, ne smemo odbiti američki plan. Ali opet je bolje da mi ostanemo oni „ludi Srbi“. Da vidimo šta se još može dobiti.
Bulatović: Deadline je 15. septembar. Za dvadeset dana ne možete ništa vojnički postići. Uostalom, čin priznanja ne znači nespornost. Eto, Slovenija i Hrvatska imaju sporne tačke.
Milošević: Aliji treba oduzeti adut naplaćivanja izlaska iz unije.
Karadžić: Ali ne možemo prihvatiti da nema Bosanske Krajine i Hercegovine. Pa Podrinje je već Srbija. Unija ne sme imati kompenzacije.
Milošević: Dovoljno je da se prihvati Oven-Stoltenbergov plan za uniju.
Buha: Bolje tri nego dve jedinice.
Milošević: Svejedno.
Karadžić: Amerikanci će mnogo popustiti da bi postigli brzi mir.
Milošević: Nemojte se zanositi. Sa Goraždem vas navlače da napadnete i da Aliji priskoči NATO u pomoć. Izetbegović ima samo strategiju za rat. Čim srpska strana prihvaiti, Alija će biti na mukama.
Karadžić: Zar ne možemo na račun Krajine tražiti veći procenat?
Milošević: Tuđman je kruti nacionalista kao i vi.
Karadžić: Manolić nam je pominjao varijante zamene.
Milošević: Nema promene početnih stavova. Frejzer je pošao sa 55 posto za vas. Zato su ga i ubili.
Gvero: Dobro bi bilo da mi za 20 dana održimo i ovo što sada držimo. Zato treba odmah da idemo u mirovni proces.
Karadžić: To je vrlo krupno pitanje. Odustajanje od Krajine i od mora.
Milošević: Vojnički je nemoguće išta uraditi. A vidite kakva je bruka Knin.
Lilić: Krajini smo sve omogućili ali oni se jednostavno nisu branili.
Milošević: Tog jutra Mrkšić je dobio depešu „Izdržite dva dana“. Doneli smo odluku na Savetu za odbranu.
Lilić: Krajina je zakazala. Borimo se sada za Republiku Srpsku. Na osnovu mogućnosti. Pitanje je samo varijante brzog mira.
Tolimir: Procena je da se 20 posto Srba bori protiv svih Hrvata i Muslimana. Odnos snaga je u njihovu korist. Možemo da se borimo samo ako dobijemo materijalnu pomoć i pomoć u ljudstvu. A za to nam je potrebna pomoć politike.
Perišić: Uslov je korelacija politike i vojske. Znamo da je u RSK bio razdor. Vidimo isti trend i u RS. Doživećemo istu situaciju. Vojska RS je uradila što je mogla, dalje ne može. Po 30 ljudi vam svaki dan nestaje sa ratišta.
Karadžić: Nije tačno.
Perišić: Materijalne mogućnosti su sve manje a i ljudi neće da se bore. Biće i kod vas stampedo kao u RSK. Postaćemo Kurdi. Neće opstati ništa. Odluku moramo prepustiti politici.
Milošević: Dobro, da čujemo patrijarha i vladiku Irineja. Koljeviću, uvek si bio najrazumniji, ali tvoja težina je bila mala.
Patrijarh: Znači sada je biti ili ne biti. Ako se ne prihvati plan znači ne biti. Nemamo izbora osim pregovora.
Karadžić: Čak i ako bude 50:50, mi određujemo konfiguraciju mapa. Čak i ako je 56 posto.
Mladić: Nekad bilo. Promenila se karta.
Karadžić: Naglasak je na dva koloseka. Vi ste nas pritisnuli.
Bulatović: Amerikanci znaju za našu pomoć vama. Znate da nam ništa nisu dali za taoce.
Karadžić: Treba zategnuti, ali da ne pukne.
Milošević: Zategli smo do pucanja.
Bulatović: Eto, dogovarali smo se da mi branimo Trebinje ali da neće biti pucanja na Dubrovnik, a vi…
Irinej: Da čujemo Mladića. To je važno za ono što hoću da kažem.
Mladić: Prvo želim da izrazim zadovoljstvo što je došlo do ovog skupa. Upoznat sam sa pismom. Odluka je ili mir ili rat. Moramo da se ponašamo u granicama mogućeg. Ne smemo se upuštati u vojnu avanturu. Treba ići u mir ali verifikovati faktičko stanje. Vašu odluku generali će provesti. Ja neću da učestvujem u srpskim podelama. Ja sam se borio za predstavnike političke vlasti. Moje je mišljenje da je bolje da budu dve delegacije, jedna SRJ, druga RS, ako ne možete da se usaglasite.
Ponovo ćaskanje – Bulatović i Kozić o Ljubinju. Kukanje članova delegacije iz Republike Srpske za municiju. O padu Krajine.
Milošević: Nikad u istoriji nije bilo da narod ostavi zemlju. Godine 1914. otišla je vojska iz Srbije ali ne i narod. Zamislite da Francuzi iziđu iz Francuske. To u Krajini nije bio poraz već bruka.
Bulatović: Katastrofa je i to što je Vučurević uradio. Hrvati su dobili alibi za napad.
Milošević: Evo, Momir se kandiduje za Hercegovce.
Vladika Irinej: Na nama je istorijska odgovornost. Donećemo odluku sa bolom ali sa bratom. Kao što je poglavar naše crkve rekao, Crkva pripada svim Srbima. Posle ovog skupa ne smemo otići razjedinjeni. Najvažnije je da prestane nepoverenje. Rat je gubitak ljudskih života. (Citat iz Jevanđelja – procena troškova za izgradnju kule. Car ne kreće u boj sa 10.000 vojnika na onog ko ima 20.000 nego šalje poslanstvo.) Moramo prestati sa podelama. Karadžić i Mladić da se pojave zajedno na javnom mestu. Dakle, jedna delegacija. (Obraća se Miloševiću) Ali patrijarhu ste rekli: „Neću pristati bez pristanka predstavnika Republike Srpske i generala Mladića.“ Mora se učiniti maksimum da bi se dobio minimum. Pošto je ovo opšteobavezujuća odluka nužno je da se donese zajednički. Možemo li definisati minimum?
Mladić: Glamoč, Grahovo… povratak
Bulatović: To je pitanje svih nas – definisati minimum.
Kontić: Nemojte opet stvarati nerealne konstrukcije. Vidim da još uvek vlada nepoverenje. RSK je napustila nas a ne mi njih. Reintegracija vojnim putem ne dolazi u obzir. Eventualno je to moguće politički. O tome nema dileme.
Irinej: Dakle, u zajedničku delegaciju uključiti predstavnike Republike Srpske.
Bulatović: Crna Gora daje mandat za pregovore Slobodanu Miloševiću.
Gvero: Samo je važan interes naroda. Moramo prevazići ideološke podele. Bolje je imati jedan koncept, makar i lošiji, nego sedam različitih.
Đukić: Srbi moraju postići dogovor i izabrati jednog čoveka. Moramo imati na umu da je kod nas istrošen i ljudski i materijalni faktor. Iza Hrvatske stoji druga ekonomija.
Karadžić: Nema Republike Srpske sa planom Kontakt-grupe.
Milošević: Prihvatiću plan Kontakt-grupe a Izetbegović onda neće. Uostalom, odlučite kako hoćete i preuzmite odgovornost. Izgubićete sve. To je gubitničko kockanje.
Karadžić: Zašto ne mogu dve delegacije?
Milošević: Zato što oni neće. Sve sam vam omogućio. I odlazak tamo i sve. Ali vi ćete izgubiti i ono što sad imate.
Irinej: Zar nije mogućno uključiti i Republiku Srpsku?
Milošević: Mogućno je, ali ako oni prihvate. Pitanje je poverenja. (Milošević se obraća Irineju). Ovi su me uvek napravili majmunom. Tražim samo pravo krajnjeg pristanka.
Perišić: Moramo shvatiti da ne možemo pobediti svet. A možemo ostvariti jedinstvo. Treba ići na delegaciju Jugoslavije kombinovanu sa delegacijom Republike Srpske. U protivnom ugrožavamo interes Republike Srpske, a onda i SRJ.
Tolimir: Osnovno je definisati problem – šta je srpski nacionalni interes.
Milošević: Narod i teritorije.
Tolimir: Moramo isključiti Hrvatsku iz rata. Silom ili diplomatijom. Diskvalifikovati plan Kontakt- grupe.
Milošević: Na tome i radimo.
Gvero: Svako rešenje koje je više od sudbine Republike Srpske Krajine je prihvatljivo.
Milošević: Ako veruješ, Radovane, da ja navijam za Tuđmana, da odmah prekinemo. Ne vršimo na vas nikakav pritisak. Neću da pregovaram ako nemem vašu saglasnost.
Karadžić: Prihvatili ste svaki plan.
Kontić: Samo kao početak.
Milošević: Odlučite. Neću da vršim nikakav pritisak. Zbog mirne savesti.
Irinej: Nema vi i mi. Velike sile ne prihvataju da bude delegacija RS. Dakle, nastupate zajednički, Slobodan Milošević pregovara uz stalne konsultacije s vama. Morate imati u vidu da je narod deprimiran. Neophodno je dizanje morala. Ne sme biti sukoba među nama. To je recept neprijatelja. Kad bi bilo moguće, najbolje bi bilo da budu dve delegacije, ali vidimo da to ne može.
Milošević: Sve smo učinili da vas legitimizujemo.
Irinej: Pred patrijarhom se zakunite. A Slobodan Milošević da će se s vama konsultovati.
Bulatović: Šta ako padne Republika Srpska, moraćemo opet razgovarati s Alijom. Biće rat, pa opet pregovori.
Krajišnik: Mi tražimo državnost. Postavlja se pitanje unije. Ne možemo pristati na jednu stolicu u UN i zajedničke spoljne poslove. Mora se obezbediti pravo na referendum.
NATO snage samo između dva entiteta. Zapad računa na to – lako je sa Srbima kad nisu jedinstveni. Oni nama
kažu – lakše je sa Miloševićem nego sa vama.
Patrijarh: Ja vas molim da nesporazume trenutno zaboravite a da se posle rata bratski raspravimo i oprostimo ako šta imamo.
Zaključeno:
* Dve delegacije, ako to ne može, naši predstavnici u zajedničkoj delegaciji. Milošević šef delegacije.
* teritorijalna kompaktnost,
* konfederalno uređenje,
* faktičko stanje + Glamoč, Grahovo, Una, Sava, Kupres (?) (Goražde – razmena?),
* izlaz na more, Neretva (koliko može),
* Posavina (Orašje?) – koridor (po vazdušnom kriteriju 20 km).
Dva dana posle sastanka u Dobanovcima na Palama je održana Skupština RS. Tom prilikom vođen je razgovor o izlasku iz blokade u kojoj su se našli prekodrinski Srbi.
Buha: Pokušaj sa Karterom je bez rezultata. Čini se da se Kontakt-grupa pomera u stranu. Iz kontakta sa Biltom vidimo da nema novog plana. Bilt je predstavnik međunarodne zajednice a ne Evropske zajednice. Insistirati na podeli na tri.
Lukić: Sada nam je najvažnije da dobijemo više informacija, da ispitamo puls, da vidimo konture pregovaračkog procesa. Prihvatićemo 51:49 ali ne spremno, pokazati neodređen interes za uniju.
Tolimir: Stvara se američka Kontakt-grupa u kojoj će biti i član iz islamskih zemalja. Tražiće se međusobno priznavanje.
Karadžić: Neprihvatljiva je unija čak i kao privremeni status. Tačno je da je pitanje rat ili mir brzo, ali procena je brzi mir 95 posto, a 5 posto brzi rat. Saradnja sa SRJ je potrebna jer to plaši neprijatelja. Potpuno prepuštanje uloge pregovarača Miloševiću bilo bi katastrofalno.
Koljević: Ako je tačna tvoja teza da je mir za Amerikance 95:5, ne vidim zašto ne možemo s Miloševićem postići svoje legitimne interese. Mi ga možemo sutra interno prihvatiti za šefa „mešovite delegacije“. Druga varijanta je da mu damo „mandat“ uz uslov konsultacija i definisanja (dovoljno precizno) naših strateških interesa.
Karadžić: Zapitaj se zašto oni hoće s njim a neće sa nama. Njihov najveći uspeh je da eliminišu elemente naše državnosti. On se brine o sankcijama i o tome da postane good gay a nama kako bude. Mi ne smemo da odustanemo od pregovora, a ne smemo ni da se raziđemo s njim, niti da ga ostavimo na cedilu. Zato je rešenje da naša delegacija postoji i da sarađuje s njim, te da usaglasi zajednički nastup prema međunarodnim pregovaračima. Naša delegacija može biti, povremeno, u sastavu jugo-delegacije, a inače mora postojati, mora pregovarati i na kraju potpisati.
Koljević: Sve je tako, Radovane. Ali njihov najveći uspeh bio bi da nas podele.
Konačno je juče predstavnicima Kontakt-grupe Holbruk izneo detalje američkog plana koji još uvek nije u potpunosti obelodanjen. Ono što se zna je da, kao prvo, prema tom planu Srbija, Hrvatska i bivša BiH treba međusobno da se priznaju kao nezavisne države, s tim što bi bivša BiH bila podeljena na muslimansko-hrvatski i srpski deo koji će, prema Holbrukovim rečima „imati odvojenu upravu“. Iako plan još nije poznat, zna se da su predviđene kazne za onu stranu koja odbije plan, ali su kaznene mere mnogo strože za Srbe.
Srbima se preti da će se, ukoliko odbiju plan, trupe UN povući, Muslimanima će se ukinuti embargo na oružje, a NATO bi mogao pružiti vazdušnu podršku muslimanskoj vojsci. Svašta smo do sada čuli, imali smo i ultimatume, ali sve se ipak do sada nekako pokušavalo zaodenuti nepristrasnošću, bar upotrebom onog „sve strane u sukobu“, čak i kad se znalo da se odnosi samo na nas. Sada se NATO sasvim otvoreno pojavljuje kao mogući deo muslimanskih oružanih snaga.
Pale, 29. avgust 1995: I još jednom u trenutku kada se opet govori i radi na mirovnom planu, masakr u Sarajevu. Opet na Markalama. Opet slike užasa, mrtvi, ranjeni.
Informativna služba našeg Glavnog štaba izdala je saopštenje: „VRS nema nikakve veze sa iznenadnim teškim incidentom niti raspolaže takvim ubojitim sredstvom koje bi odjednom moglo da unesreći toliki broj lica.“
Još jedna od onih neobičnih slučajnosti. Haris Silajdžić je upravo držao konferenciju za novinare u trenutku kad je došlo do nove eksplozije na Markalama. Tako je odmah mogao da poruči međunarodnoj zajednici da će Muslimani prekinuti pregovore i postavio je pitanje: „Šta čeka NATO?“
UNPROFOR je saopštio da se još ne može utvrditi ko je ispalio granatu, odnosno šest granata, od kojih je samo prva bila toliko ubojita da je na mestu ubila 37 i ranila više od 200 ljudi.
Čujemo iz Pariza da nijedna francuska radio ni TV stanica ovaj put nije odmah optužila Srbe. A Holbruk je, takođe u Parizu, izjavio da masakr neće zaustaviti pregovarački proces, ali je u isto vreme Beogradu postavio ultimatum da izvrši dodatni pritisak, u roku od deset dana, na Republiku Srpsku kako bi prihvatila američki plan ili će „snositi sve posledice“.
Holbruk je danas izjavio da „ključ za rešenje krize u regionu“ predstavlja Milošević i da će Milošević „morati da se usmeri u tom pravcu“ da on zastupa Republiku Srpsku. Po Holbruku, „glavni problem“ je što Beograd još uvek smatra da ne može govoriti u ime Srba iz Bosne. Ali naš glavni problem je Holbrukova izjava da „ako ne dođe do dramatičnog pomaka u radu na mirovnoj inicijativi, u narednih nedelju ili dve, posledice će biti vrlo nesrećne po srpske ciljeve“.
Karadžić: Velika će biti šteta ako Republika Srpska ne pregovara. Jugoslavija ima veći manevarski prostor ako je i Republika Srpska u igri.
Milošević: To je nerealno. Eto, videli ste, Babić je prihvatio plan Z-4 ali bilo je prekasno.
Karadžić: Pravo je pitanje šta dobijamo. U odnosu na Izetbegovića mi gubimo status.
Milošević: Izetbegović neće s vama da pregovara. Niko neće s vama da pregovara.
Beograd, 30. avgust 1995: Pred polazak za Beograd Krajišnik, Karadžić, Tolimir, Biljana Plavšić i Koljević održali su sastanak. Razgovarali su o onom što će sutra morati da prihvate i oko čega mogu, bar donekle, da pregovaraju. Svi su se složili da je srpski prioritet, ukoliko je to ikako moguće, da budu dve delegacije, sa Miloševićem na čelu. Ukoliko to nije moguće, onda će morati da pristanu na jednu delegaciju koja bi uključivala i predstavnike Republike Srpske. Složili su se da moraju da prihvate Miloševića za šefa delegacije ali uz uslov, čije će se ispunjavanje tražiti od Miloševižća, da se svaki sporazum obavezno ratifikuje odnosno verifikuje na Skupštini Republike Srpske…
Sutradan je u Dobanovcima održan sledeći sastanak. Evo kako je tekao razgovor:
Karadžić: Naši zaključci: Mi znamo da neki hoće pregovore s nama da se ne bi skidale sankcije. Bilt je onaj koji hoće našu saradnju ali neće je Amerikanci. Osnovno što vi treba da znate jeste da mi pristajemo na uniju, ali tražimo kompetentnost Republike Srpske u političkim stvarima.
Buha: Važno je što smo rekli Biltu da mi tražimo jednaka prava kao federacija. što se unije tiče, dolaze u obzir samo spoljni poslovi, sve ostalo odvojeno. Moramo zahtevati ravnopravnost u pregovorima. Bilt se složio s našim predlogom oko Fonda za rekonstrukciju. Što se tiče viability – Bilt kaže da je pitanje o procentima „moguće“ a vlasnička logika „verovatna“. Važno je da se polazi od faktičkog stanja.
Milošević: Zar ne vidite da su se oni odlučili na podelu ali preko unije kao mosta. Još uvek ste sporovozni, ne razumete šta znači brzi mir/ brzi rat. Ne možemo se vraćati ponovo na principe. To samo usporava. Ako hoćete sami, go ahead. Mi ćemo samo da aplaudiramo. Ali da znate da i svi stranci vide Alijinu strategiju – samo rat, NATO, etc. On to radi uspešno i efikasno. Sad se nama otvorila mogućnost zbog toga što Amerikanci imaju motiv da završe posao. Neće biti velike konferencije – prema tome s naše strane samo 5+3 (članova pregovaračke delegacije), dakle vaši predstavnici sa nama.
Imajte na umu: Republika Srpska nije preduslov, već može da bude samo rezultat. Šest meseci smo pregovarali o reči eljual, a oni su tražili balanced. Sa Holbrukom je dogovorena garancija za simetriju. Plan Kontakt-grupe kao početna tačka. Uslov – vaša spremnost da prihvatite dogovoreno. Prozor se sužava svaki dan. Akaši tvrdi da su UN okrivile Srbe za masakr. Znate šta to znači. A Holbruk i Bilt, uprkos Silajdžiću, žele dalje intenzivan mirovni proces. Bitno je da ne uđemo o pregovore prekasno, kao Babić. Ići ćemo praktično i pragmatično. I mi želimo da vi budete u delegaciji.
Karadžić: Ko potpisuje?
Milošević: Vaši članovi.
Karadžić: Ko to može na sebe da prihvati, takvu obavezu?
Milošević: To je uvek vaš problem – odgovornost. Krijete se iza Skupštine i naroda.
Krajišnik: Iznenađen sam. Plan Kontakt-grupe više ne postoji, stidljivo ga jedva prizivaju. Mi smo učinili veliki popust što smo pristali na zajednički nastup. Ali mi želimo da na Skupštini ratifikujemo ono što bude dogovoreno.
Milošević: Ne možete. U pitanju je šta je moguće. Ko se opekao duva i u hladno.
Karadžić: Naš je interes da radimo zajedno, ali bojim se da ide naopako.
Milošević: Radi se o jedinoj varijanti.
Karadžić: Uniju možemo prihvatiti jedino na kraju, da to bude najjači adut.
Milošević: Znam da radim kako umem. Znajući vas, neću da se opečem.
Karadžić: Kad dobiju uniju, dotući će nas.
Milošević: Alija će odbiti onog trenutka kada na papiru vidi uniju.
Karadžić: Moramo sve zajednički dogovoriti.
Gvero: Trostruk kolac ne ide u zemlju. Slobodan Milošević, dakle, preseca, ali uz konsultacije. Mi ne smemo ispasti iz mirovnog procesa.
Milošević: Reč je o svesrpskom pitanju. Setite se samo Ženeve.
Mladić: Sve samo u okviru dogovorenog. Nastupa se sa mi. Ako je to jedna delegacija, onda ona zastupa ceo narod. Izgradimo strategiju. Nevažno je ko će predstavljati već šta ćemo izboriti. Treba uključiti što više značajnih ljudi, eksperte. Imamo jakog neprijatelja. Ne smemo se deliti. Sami sebe ponižavamo.
Milošević: 1. U vašoj delegaciji treba da budu Krajišnik i Koljević (Skupština i Predsedništvo). 2. Rukovodstvo RS saglasno da u potpunosti usaglasi stavove sa SRJ. 3. Odluka se donosi prostom većinom – zajednički.
Biljana Plavšić: Vaša je dužnost da se usaglasite. Ali ne može plan Kontakt-grupe.
Milošević: Reč je o početnoj tački.
Plavšić: Mora potpisati Karadžić. Radi se o državi.
Buha: Ne mogu potpisati naši predstavnici bez Karadžića i Mladića.
Perišić: Mora se nastupati jedinstveno. Slobodan Milošević ima pravo. NATO priprema udare. Vaš front je povećan za 250 km. Materijalnih sredstava više nema. Setite se kako je propala Krajina. Ceo svet je protiv nas. Mi sad treba umnim nastupom da sprečimo ono što nam je svet naumio. Bio bi to lud general koji bi vodio svoj narod u bitku u kojoj nemamo šanse.
Milošević: Opet napad na civile u Sarajevu. Morate osuditi napad, optužiti ko je odgovoran, preki sud. Neophodan je prekid neprijateljstava na sarajevskom ratištu. Morate povući artiljeriju 20 km. Pritisak će biti strašan. Akaši kaže da je ispaljeno pet granata od kojih su tri eksplodirale.
Mladić: Zatražili smo mešovitu komisiju, razgovarao sam sa Smitom. Ne smemo to dozvoliti. Oni hoće samo otvaranje Igmana.
Detalji sa uviđaja demantuju tvrdnje da smo mi to ispalili. UN zna da to nije naša mina, jer joj je levak 25 mm. Samo hoće da nas odmaknu od Sarajeva.
Milošević: Odvezite Akašija u Srebrenicu.
Mladić: Nema problema.
Karadžić: Nikola i Momo su iz stare vlasti.
Milošević: Meni je svejedno. Mi samo hoćemo maksimum legalizacije. Da delegacija bude na najvišem nivou. Hoću da njih nadigramo. Naš cilj je maksimum onoga što se može dobiti.
Tolimir: Bilt je rekao da je Krajina gotova stvar. Treba tražiti kompenzacije za Krajinu i Istočnu Slavoniju.
Karadžić: Možda je najbolje da ne idemo na 5+3. Najbolje je onda da idete vi sami… Biće fatalna greška ako mislimo da je 5+3 pitanje priznanja, u pitanju je globalno rešenje.
Gvero: Važno je šta se potpisuje a ne ko potpisuje.
Milošević: Recite: u sprovođenju zaključaka Narodna skupština ovlašćuje dva njena člana delegacije da mogu voditi pregovore i da potpišu. Vi ih odredite.
Irinej: Ako možete izboriti da potpišu Karadžić i Mladić, probajte. Ako ne može, neka potpišu drugi.
Krajišnik: Nema pravog posla ako ne verujemo jedni drugima. Pitanje je proste većine. Osetljivi smo na neravnopravnost. Nemojte donositi odluke bez Skupštine. Ja ne mogu ništa ako nisam ovlašćen. Nemojte da sada pišemo akt. Mi se moramo konsultovati.
Milošević: Pa imenujte Karadžića i Mladića.
Karadžić: Glavni problem je kako će se raditi. Drugi problem je nadglasavanje.
Milošević: Ne pristajem, jer ste vi majstori za kupovanje pogrešnog vremena. „Preglasavanje“ je meni potrebno ne samo da me vi ne prevarite već zbog oportuniteta. Vi ste diletanti a ja hoću da iskoristim pravi trenutak. Prvi metak mora ići pravo u čelo. Uostalom, može i 3+3, ali onda ukoliko su podeljeni glasovi, predsednik odlučuje.
Irinej: Tako je i u crkvi.
Perišić: Alternativa je gubitak svega.
Karadžić: Dobro, zajednička delegacija.
Milošević: Ne može nego jedinstvena. Hoćete li – da ili ne?
(Posle pauze)
Karadžić: Zašto nas eliminišu?
Milošević: Ne znam.
Karadžić: Da budemo iskreni. Predsednik Milošević je prihvatio svaki plan. Da smo prihvatili Vens-Ovenov plan, do sada nas ne bi bilo. Vas mogu da ucenjuju sankcijama a nas ne mogu.
Milošević: Moramo imati delegaciju koja može da donese odluku. Nismo mi pristajali na ucene.
Krajišnik: Juče smo pristali na uniju. Sada tražimo mehanizam za odlučivanje. Molim vas, dajte zajedničku komisiju. Nemojte nas pritiskati.
Irinej: Ne možemo se razići odavde i ići u sopstvenu propast. Svi smo potrebni jedni drugima. Nije isto jesu li Muslimani na Drini ili na Uni. što se odlučivanja tiče, u crkvi je tako, ako je 50:50, patrijarh odlučuje. Delegacija je meritorna, ali ako ne može da se usaglasi, onda mora jedan da donese odluku. Greh je da se raziđemo bez dogovora. Milošević je nesporno prvi ali se mora konsultovati sa predstavnicima Republike Srpske.
Perišić: Alternativa je propast. A minimum je 49 odsto. Srbi su kao najlon čarape, Srbin nema više čime da se bori. Nećete da sagledate opšti interes naroda.
Milošević: Vi niste spremni za brzi mir. Da Bog da da se varam ali će onda biti brzi rat. Na tom vašem nepoverenju neće biti Republike Srpske.
Karadžić: U strategiji se slažemo ali ne u taktici. Vidite šta engleska štampa danas piše. Ako strepe da će Srbi odbiti, daće nam više. Prave novi plan samo zato što ih Srbi pritiskaju. A za vas imaju ključ – sankcije.
Milošević: Da je tako, davno smo mogli prihvatiti – priznati Bosnu i skinuti sankcije. Stvar je u tome što oni nemaju izbor, moraju naći rešenje. Znači rat, ako ne može mir.
Karadžić: Nemojte im reći da odlučuje Slobodan Milošević.
Milošević: Ako ne kažete, pregovori nemaju validitet.
- Plavšić (obraća se Miloševiću): Da idu trojica naših i Slobodan Milošević. Ali morate se potruditi!
Bulatović: Taktika ne može da ugrozi strategiju.
Lilić: Znate koliko ste držali pre godinu dana a šta držite danas. Ja sam za 5+3. Treba da ugradimo vaše predstavnike u delegaciju. Ako možete sami, vi pregovarajte.
Patrijarh: Samo se nemojte deliti.
Gvero: Znamo kakav je uticaj Krajišnika i Karadžića na Skupštinu.
Milošević: Sve smo pokušali. Odgovornost je vaša. Uvredili ste me. A vaša je odgovornost i prema svom narodu. Nije mi žao što ćete se vi ubiti ali ubićete toliki narod. A vaša koža ne može to pokriti. Više nema pata-karte.
Karadžić: Možemo li da se dogovrimo da se to podrazumeva.
Milošević: Ne možemo. Sve mora da piše. Evo predlog dokumenta 3+3, ako nema saglasnosti, odlučuje Milošević. (Tajac)
Patrijarh: Kada sam čuo da nas mogu uništiti, pitam se gde je ta stopa gde moramo stati. Moramo imati na umu da je za nas biti ili ne biti. Moramo dogovor zajednički prihvatiti i onda se držati toga.
Mladić: Jedna je Srbija. Moramo nastupati jedinstveno. Nema vremena, a nema ni suštinskog problema – Slobodan Milošević želi naše učešće u delegaciji, da budemo organski deo. Neophodne su konsultacije, naravno. Ako se može, ne pominjati plan Kontkt-grupe. Slobodan Milošević će se izboriti za maksimum. Milošević ima puno pravo da „preseče“. Inače, ne gine nam brzi rat i uništenje. Moramo gledati praktičnu stranu.