ПОРЕКЛО СТАНОВНИКА СМЕДЕРЕВСКОГ ПОДУНАВЉА И ШУМАДИЈЕ: Староседеоца 5 одсто, „дођоша“ 90 одсто!

 

ВЕЋИНОМ ДОШЛИ ИЗ ИСТОЧНЕ ХЕРЦЕГОВИНЕ, МЕТОХИЈЕ, ЦРНЕ ГОРЕ, СА КОСОВА И ВЛАСИНЕ

ПИШЕ: Душан Марић

Око 90 одсто становништва Шумадије и смедеревског Подунавља су пореклом досељеници, чији су преци доселили из Старе Херцеговине, Црне Горе и са Косова и Метохије. То су резултати великог истраживања које је у Краљевини Србији спроведено крајем 19. века а којим су била обухваћено чак 8.894 рода.

На Балкану, па и код Срба, је уобичајено да се људи деле на староседеоце и дођоше. При чему ови први често користе прилику да ове друге прозивају због њиховог порекла. Посебно кад желе да их дискредитују а немају других аргумената већ потежу њихово досељеничко порекло.

Та појава је најмање изражена у Војводини и на југу Србије, а највише у Шумадији и Подунављу. Крајевима у којима скоро све становништво води порекло из других крајева! Не само из Србије већ и Бугарске, Македоније, Црне Горе и БиХ.

Крајем 19. века у Смедереву, Смедеревској Паланци, Пожаревцу, Великој Плани, околини Београда, Гружи, околини  Космаја, Аранђеловца…испитано је порекло 8.894 рода из 52.475 кућа.

Показало се оно што су људи који су иоле упућени у историју и знали: већина тих родова су потомци досељеника из такозваних динарских крајева.

Од 8.894 рода за само 464 рода, са 3.603 куће, утврђено је да ту живе „од старина“. Што не значи да и њихови преци нису били досељеници али прошли су векови и  – заборавило се. У процентима то је само 5,2 одсто становништва. Тек сваки двадесети род.

За 470 родова, са 2.464 куће није се поуздано могло утврдити њихово порекло.

Чак 7.960 родова, са 46.408 кућа, знало је да су њихови преци, највише у 17. и 18. веку доселили у Шумадију и Подунавље. Углавном из динарских области:  Старе Херцеговине (назив за Источну Херцеговину и део Црне Горе који граничи са Источном Херцеговином), из Црне Горе и са Косова и Метохије. У процентима то је 90 одсто становништва.

По бројности затим следе досељеници који су стигли из Влашке, са југа Србије, из Западне Бугарске и Македоније.

О пореклу становништва Шумадије и смедеревског Подунавља говоре и бројни писани и други споменици из којих се види да је добар део њих чак и у 19. веку говорио и писао ијекавским наречјем.

Навешћу само два најновија доказа на која сам наишао у смедеревском крају. И то један који је написан ијекавицом и други у којем су ијекавица и екавица помешане.

Пре неколико дана, приликом обиласка цркава смедеревског краја, у Цркви успења пресвете Богородице у Смедереву, на иконостасу сам уочио икону Свете Тројице, на којој је у доњем делу исписан следећи текст: „Сију икону приложи Господар Стојан Стојановић, прозван Стока Раинић, житељ Смедеревски в (у) Храму светог пророка Илије, за вјечни, свој и родитеља својих спомен 1808.“

Истог дана у шумадијском селу Михајловац, на зиду зграде некадашње основне школе, која је саграђена 1869. године, наишао сам на спомен-плочу на којој стоји текст у којем су измешане екавица и ијекавица: „Родо љубивши Петар Радовановић, члан конштански љубитељ вере и просвете, озида ову школу о свом трошку – за своју душу и вечни спомен и уступи својој општини на поклон. Живио!!  И живили овакови велики приложници као штое наш Патар!!!!

У последње време нису рађена слична истраживања али нема сумње да се разултати не би много разликовали од оних с краја 19. века, јер је тренд досељавања становништва у овој део Србије, посебно из „јужних крајева“ настављен.

 

Само крајем 19 века, бежећи испред арнаутског и турског терора, са Косова и Метохије је избегло више од 100.000 Срба. Хиљаде њих су уточиште нашли у околини Крагујевца, Београда и Смедерева.

Други велики талас исељавања из јужне српске покрајине догодио се одмах после Другог светског рата.

Трећи у доба велике индустрализације српске привреде, кад су Срби са Власине и из југоисточних делова Србије, са Копаоника, из околине Врања, са Косова и Метохије, Црне Горе и БиХ масовно дошли у велике српске градове.

Четврти и највећи талас насељавања Срба из динарских крајева у Шумадију и Подунавље догодио се после 1999. године и окупације Косова и Метохије од фашиста из САД, Енглеске, Француске и Немачке, под окриљем НАТО пакта.

За месец дана из јужне српске покрајине побегло је више од 200.000 Срба.

Само у Смедереву и околини има око 30.000 „дођоша“ са Косова и Метохије, који су у овај део Србије доселили у последњих 70 година.

Из наведеног је јасно да би становници Смедерева, Аранђеловца, Велике Плане и околних места који потенцирају „чистоту“ порекла и неретко воде харангу против „дођоша“ требали да буду свесни да на тај начин, највероватније, ударају на своје прадедове.

 

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *