О ЛУПАЊУ У ШЕРПЕ И МЛАЋЕЊУ ПРАЗНЕ СЛАМЕ: Лупај Миле за кафанским столом, лупај брате све је под контролом
Пише: Душан Марић
Први сам у Србији пре месец дана јавно осудио аплаудирање „у осам“ са тераса лекарима и медицинским сестрама. Исто вече кад су почели да лупају. Јер сам мислио, а сад мислим још више, да је у питању велика глупост. Видели Срби, склони помодарству, да лупају Италијани и Шпанци, па као телад пожурили да и они постану „Европејци“. А лекари само раде посао за који су се школовали и за који примају добре плате. Да не објашњавам, да је од почетка било јасно, што се и потврђује, да корона није само медицинско питање.
Још горе мислим о овима што од пре два дана „у осам и пет“ лупањем у шерпе и дувањем у пиштаљке покушавају да ову ванредну ситуацију у друштву искористе да (п)окрену народ против Вучића. Јер, у свом незнању, мисле да је то једини начин да налогодавци тог кретенизма, Ђилас и остали лидери Савеза за Србију, дођу на власт.
Мада мислим да је то што раде и логично и корисно за Вучића. Кад већ преко дана лупају лажи и глупости по друштвеним мрежама (поменућу само „увоз милион миграната у Србију“, „запрашивање Србије из авиона и сличне болесне измишљотине), некако му дође сасвим нормално да увече лупају у шерпе и лонце. Ионако су у питању циганска посла.
Корисно је за власт и Вучића зато што подсећају народ ко му је и каква опозиција. Колико је јадна и неспособна. Чак и онима који не могу да смисле ни Вучића, ни Дачића, ни СНС и СПС, кад виде ко им је алтернатива могу само да се прекрсте и прокоментаришу „боже сачувај“. Можда им је Вучић црн, али сваком ко реално сагледава ствари и жели добро својој држави, ови су и црњи и грђи.
Зато Вучић и има подршку 65 а они девет одсто грађана Србије. Али да се вратим главном политичком програму Савеза за Србију – шерпама и пиштаљкама.
Својевремено сам био главни и одговорни уредник једној сјајној генерацији новинара у листу „Студент“. Били су ту Ивица Дачић, Дејан Анастасијевић, Градиша Катић, Срђан Драгојевић (редитељ), Бошко Савковић, Никола Влаховић, Светлана Ђурђевић, Ранко Пивљанин…
Једног дана у време протеста Коалиције Заједно против Слободана Милошевића, ради виђења са Зораном Ђинђићем и Слободаном Вуксановићем (који ме, након мог одласка на ратиште у Книнску крајину, заменио на месту уредника „Студента“) одем у просторије ДС, које су се тад налазиле на Теразијама.
Ходници и просторије крцати људима, много познатих фаца. Међу њима и Срђан Драгојевић, сад већ чувени режисер култног филма „Лепа села лепо горе“. У руци држи пиштаљку.
-Срђане, побогу шта ће ти то?
-Да звиждим.
-Не зајебавај. Да бар звиждиш. Дуваш у пиштаљку као идиот.
-Рушимо диктатора и СПС.
-Јебо те диктатор. Рушиш себе и свој углед. Где озбиљном човеку, интелектуалцу, родитељу, чувеном режисеру, приличи да као будала иде улицом, са пиштаљком у устима и дува?
Није схватио.
Следећи пут смо се срели у Скупштини Србије. Он народни посланик. Испред СПС-а. Милошевићевог СПС-а.
Очигледно, у међувремену је схватио. Као и стотине хиљада других. Или наивних или оних који се лако пале а који су поверовали у лажи досовских лидера да ће након рушења Милошевића Србијом потећи мед и млеко. Тврдили су да на граници чека 20 милијарди долара. Чим Милошевић падне, Запад ће те паре унети у Србију. Не да нису ушле него је после рушења Милошевића из земље изнето око 60 милијарди евра.
Поробљени смо. Косово отето. Српске банке (и финансијска самосталност државе) поклоњене странцима. Смедеревска железара продата за један долар. Скупштина запаљена. Први парламент у свету који је горео после Хитлеровог „Рајстага“ запалиле су српске „демократе“. Поносни Срби, ратнички народ, су постали први народ у свету који је свог председника државе изручио страном суду. Са лисицама на рукама. Да тамо буде убијен. На Видовдан, највећи национални празник.
Више од 400.000 радника избачено је са својих радних места на улицу. Њихове фабрике покуповали су досовски гилиптери и њима блиски. Директор ДС Миодраг Костић је за три марке купио три шећеране, које су у тренутку куповине само у залихама и наплативим потраживањима имале 47 милиона марака.
Друга алфа и омега ДС, и он као и Костић Ђинђићев кум, Драгољуб Марковић (Крмиво продукт) је пре две године изјавио да је то била највећа превара и највећа пљачка Србије. Испричао је да су до 5. октобра Чеда Јовановић и остали прваци ДС и ДОС-а на седнице долазили градским превозом. А онда су одједном почели да долазе у џиповима од 100.000 марака.
Као и у Србији, и у Великој Плани, клошари и гологузијани преко ноћи су постали милионери. Власници компанија, хотела, мотела….
Од пре два дана Србијом поново одјекују шерпе и пиштаљке. Углавном, од истих оних који су рушили Милошевића. И срушили Србију. Од истих оних који су под бомбастичном фирмом „1 од 5 милиона“ годину дана шетали Београдом, хватали зјале и малтретирали два милиона људи. А онда подвили реп.
Јер су видели да је узалуд. Као што ће и сада. Јесте народу додијало ванредно стање (нико не воли ограничавање личних слобода, али кад се читав свет ухватио у корона коло, морала је и Србија), јесте се у неким мерама и претерало или погрешило, јесте да Вучићу и садашњој власти не недостаје грешака и (стварних или лажних) афера али објективно на политичкој сцени Србије у овом тренутку нема бољих. Нити су на видику.
Са свим манама, у које свакако спада и пречесто гостовање на телевизијама и повремени излети у патетику, Вучић је за копље изнад оних који покушавају да га сруше. То препознаје огромна већина грађана Србије и Велике Плане. Зато није чудо што сва истраживања јавног мнења најављују још једну убедљиву победу његове политике на предстојећим изборима.
То што ће у међувремену неколико десетина или стотина људи у градовима лупати у шерпе, правити буку и будалу од себе, није ништа друго до млаћење празне сламе.