ДА ЛИ ЈЕ ОВАЈ НОРМАЛАН: Горан Весић најавио да ће жртве корона вируса добити спомен-шуму у Београду

СВЕ ЈЕ КОНАЧНО САМО СУ СВЕМИР И ЉУДСКА ГЛУПОСТ БЕСКОНАЧНИ

Пише: Душан Марић

Вест гласи: Београд ће ускоро добити спомен-шуму посвећену жртвама корона вируса. Поновићу још једном. Не зато што сумњам да ви који ово читате нисте разумели, већ због себе. Да утврдим градиво. Јер ми је тешко да поверујем у ово што сам управо написао. Дакле, Београд ће ускоро добити спомен-шуму посвећену жртвама корона вируса.

То је јуче најавио Горан Весић, заменик градоначелника Београда.

Таман човек помисли да су српски политичари у својим „генијалним“ идејама и одваљивању глупости достигли плафон, да не може више и горе а оно се појави неки „Пинки који је видео Тита“ који докаже да од сваке глупости постоји – већа глупост. Изградња спомен шуме несрећницима који су умрли од пандемије вируса, је свакако једна од тих глупости над глупостима.

Терање спрдње са здравим разумом, са српском престоницом, са жртвама корона вируса, са осталим грађанима Србије који су умрли у последња два месеца или у последњих десет година, са члановима њихових фамилија.

-Град Београд ће, по завршетку епидемије вируса корона, у неком од постојећих београдских паркова, направити спомен-шуму у знак сећања на жртве овог вируса – изјавио је Горан Весић.

Како је појаснио, у спомен шуми ће бити посађена стабла, тачно онолико колико је било жртава вируса корона у Србији.

-На тај начин ћемо се сећати свих људи који су преминули али ћемо се сећати и херојске борбе коју је водила држава, као и здравствени систем и друге службе, полиција, војска, комуналне службе и грађани који су чинили добра дела. Сећаћемо се овог времена када смо, на жалост имали жртве, али смо захваљујући озбиљном приступу државе спасили хиљаде живота и успели да будемо држава са много мање жртава – казао је Весић.

У преводу: подићи ћемо споменик сами себи.

Весић је објаснио да је предлог за изградњу парка дао новинар „Пинка“ Младен Мијатовић. Ко прати и познаје обојицу, не би требало да је изненађен. Потпуно је природно да се у сивој можданој маси хроничара црних хроника какав је Мијатовић роди једна оваква сива идеја. Истовремено смешна и одвратна. Као што је природно да Весић ту идеју „ухвати“ одмах у лету. И са њом потрчи пред новинаре.

Ваљда да обрадује грађане Београда. И васцеле Србије. И мртве и живе. Умрлима од короне шаље се порука да их захвална отаџбина није заборавила. Онима који су још живи, шаље се порука да не губе наду. Да нису закаснили и изгубили све шансе да добију своје дрво. Потребно је само да стигну на време. Да не окасне. Као у оној крајишкој песми, коју Миле Додик, сваке године пева на Кочићевом сабору на Мањачи: „Двор на Уни а ја окаснио, хоћу л стићи где сам наумио“.

Сађење спомен-шуме жртвама корона-вируса не само што би био плиткомислећи кретенлук, него би представљало дискриминацију осталих грађана Србије који су умрли. Не само од корона –вируса, не само у време пандемије корона-вируса, него од било чега.

Статистка каже да последњих година у Србији годишње умре око 102.000 људи. Например, у  2018. години у Србији је умрло 101.655 људи. То значи да је сваког дана између Тимока и Дрине, између Хоргоша и Прешева, у просеку умирало 279 особа.

Од болести срца и крвних судова умрло је 52.663 људи. Од рака је умрло 22.084. Тровања и смртоносне повреде 2.806. Болести система за дисање 5.250. Болести нервног система 2.743. Од болести система за варење умрле су 3.202 особе. Болести мокраћних и полних органа 2.361. Болести жлезда са унутрашњим лучењем 3.324.

Од заразних болести, као што је и вирус корона, умрла је 661 особа. Три пута више него од корона вируса.

Епидемија вируса корона је у Србији почела 6. марта. Пре 65 дана. Ако применимо статистику из 2018. годину  (а слична је и за остале године), од тог дана до данас у Србији је умрло 18.135 људи. Од короне 213, од других болести 17.922.

По чему су то умрли од овог вреднији од умрлих од било којег другог вируса, например од вируса обичног зимског грипа или умрлих од било које друге болести? У нормалној глави, ни по чему.

Након што је нацију обрадовао да ће добити спомен корона шуму, Весић се захвалио новинару Младену Мијатовићу „који је ову идеју предложио Скупштини града“.

Што значи да би се могло догодити да Мијатовић на груди јуначке закачи и какав орден. Исти би могао да се назове „корона споменица“. Баш лепо звучи. Слаже се уз „корона-парк“. Таман да после „партизанске споменице“ и „Равногорске споменице“, које нас подсећају на јуначке битке Титових и Дражиних бораца против Шваба, Мађара, Бугара, Арнаута, усташа и Италијана,  добијемо још једну, која ће нас подсећати на херојску борбу наших народа и народности против – вируса.

Верујем да се то неће догодити. Да у Скупштини града седе разумни људи који неће пристати да се спрдају са оваквим стварима. А уколико они поклекну пред Весићевим аргументима и „аргументима“, надати се да ће руководство СНС, које има већину у градском парламенту, одбранити здрав разум.

У роману Иве Андрића „На Дрини ћуприја“ неимар Раде, који је зидао најчувенији српски мост, води борбу са лошим вилама. Што он и његови мајстори преко дана сазидају, виле у току ноћи раззидају. И мутна Дрина однесе.

Вучић ми понекад  изгледа као Раде неимар. Што он сазида, неке виле у његовом окружењу раззиђују. Подсетићу само на два примера, два „раззиђивања“, чији је главни мајстор управо Весић. Први су наопако окренуте камене коцке којима је поплочан Трг републике у Београду. Други је осветљавање Београда у бојама немачке заставе уочи 6. априла.  Тако да је главни град Србије годишњицу бомбардовања од стране више стотина авиона нацистичке Немачке, годишњицу напада више од 800.000 Хитлерових војника на Краљевину Југославију, дочекао обојен у боје немачке заставе. Само на једном порталу испод текста о том кретенлуку објављено је више од 800 коментара. У већини њих људи, на сва уста, псују све редом и Весићу, и Вучићу и СНС. Весићу изгледа није било доста.

За разлику од Раде неимара, који је морао да нагађа ко су виле које руше његову грађевину,  Александар Вучић је поштеђен те главобоље  – у питању су људи из његовог блиског окружења. Неки од њих седе у Председништву и Извршном одбору СНС. Довољно је само да овлаш послуша вести или погледа наслове у новинама и – све му је јасно.

Држава, њена влада и председник су, по мишљењу стручне јавности у земљи али и иностранству, правовремено и добро реаговали у борби за сузбијање пандемије корона вирусом. По коментарима у медијима и на друштвеним мрежама да се закључити да то мишљење дели и огромна већина грађана Србије.

Недопустиво је ту борбу и све тешке мере које су држава и њен здравствени систем предузели и издржали банализовати шумским идејама као што је ова о изградњи спомен-шуме жртвама корона вируса.

Ако је Весићу и одборницима Скупштине града до „озонирања“ Београђана сађењем новог дрвећа, што би свакако у често презагађеној престоници било од користи, предлажем им да уместо спомен-шуме жртвама корона вируса подигне спомен шуму српским херојима, припадницима војске и полиције, њих 1008 (659 војника и 342 полицајца), који су погинули бранећи Косово и Метохију од агресије НАТО и побуне шиптарских терориста.

У неком другом крају Београда могу да подигну спомен шуму за цивиле који су страдали у рату 1998-1999. године. С тим што би пре тога напокон требало утврдити њихова имена. И тако рашчистити да ли их има „између 489 и 528“ (као што тврди Хјуман Рајтс Воч), 1.200 или 2.500 (као што тврде надлежни државни органи).

У трећем, четвртом, петом крају Београда….засадити спомен шуму за 832 држављанина Србије која су погинула у рату у БиХ, 850 држављана Србије, који су погинули у рату у Хрватској, 60 држављана Србије који су погинули у рату у Словенији, око 50 државаљана Русије који су погинули бранећи Републику Српску и Србију.

А углавном су ти уснули племићи били млади момци, патриоте, јунаци који су се, најчешће као добровољци, са пушком у руци борили за слободу и опстанак српског народа.

 

 

 

 

 

 

 

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *