ОДЛОМЦИ ИЗ КЊИГЕ „БИТКА ЗА КУПРЕС“: Муслимани заузели Малу Шуљагу, Лукића ливаде, Шипин Мост…

Сриједа 16. март 1994.

Раном зором неко лупа на врата. Као да хоће да развали. Испод јастука узмем пиштољ, тихо се извучем из кревета, станем у заклон иза довратка и питам ко је. Војна полиција. Зове командант. Хитно. Муслимани напали. Баш нашли кад ће да нападају.

За десет минута стижем у команду. Вијести лоше. Муслимани заузели Шипин Мост, Лукића ливаде, Малу Шуљагу и Османагину косу. Одбрана разбијена. Губици велики. Заробили нам тенк „педесетпетицу“. Напредују. Наређење гласи: иди у Копривницу, спашавајте шта се спасити може.

Успут захваљујем богу што сам се синоћ вратио из Београда. Шта год да буде, боље је да сам ту, са својим народом. Жао ми је само што нисам стигао да видим брата Митра и његову дјецу. Али није дан за емоције.

Испред Старе виле ме чекају Марко Зубић, Радован Кнежић, Ђорђе Радић, Жељко Трифуновић, Жељко Милишић Бераћ и Драган Трифуновић. Управо су се вратили са задатка. Стојан Кнежић је погинуо.

Кад им је јављено за напад, кренули су у сусрет непријатељу. Са њима су пошли и извиђачи из Мркоњића, који су себе назвали „Сијукси“, санитетско возило и један војни камион.

Мркоњићани су се попели на камион, моји извиђачи су сматрали да је то ризично,  па су ишли пјешке. У подножју Велике Шуљаге, прије изласка на гребен код Загине ливаде, неколико минута након што су се развили у стријелце,  дочекала их је паљба. Стојан је погођен. Нису успјели да извуку тијело. Сад наши на достигнутом положају формирају линију.

Милан Милишић је остао тамо, распоређује мању чету војске која је управо пребачена са наших положаја на фронту према Хрватима, у Доњем Маловану. Њима су рекли да се врате на вилу и чекају даља наређења.

Стојан је био добар момак али не стижем да га жалим. Мртвих и несталих је двадесетак. На Шипином Мосту погинули су Слободан Лукета, Тодор Керановић и Момчило Соро. На Малој Шуљаги Шпиро Кнежић, Анђелко Соро и Момчило Зубић. Његов тенк остао је муслиманима. На Лукића ливадама смрт је покосила Лазара Вулету.

И ко зна колико ће данас и сљедећих дана још бити мртвих, несталих и рањених.

Кроз главу ми пролази да Стојан има тројицу браће, која имају дјецу. Лакше ће мајка да поднесе трагедију кад је кућа пуна насљедника.

Сриједа 16. јун 1994.

СПИСАК РАТНИКА СА МРАЧАЈА: Припадници МУП Републике Српске, који су се борили на мрачајком ратишту

Недељко Јарчевић, Цвијо Чивчић, Миодраг Чивчић, Станко Челебић, Недељко М. Контић, Недељко В. Контић, Душан Лугоња (сви из Равног),

Драган Канлић, Душко Зјајић, Милан Бајило (сви из Малована),

Илија Марковић, Саво Лугоња, Грујица Свитлица, Зоран Малиновић (сви из Вуковска),

Радослав Дувњак (Травник), Душан Шкобић, Ђуро Ђурић (обојица из Мрачаја),

Јово Кнежић, Ђорђе Марић, Марко Крндија, Милорад Зјајић, Немања Боснић, Зоран Марић, Вељко Крстан, Младен Гароња, Момчило Зубић и Леко Матић (сви из Благаја).

У Србији књигу „Битка за Купрес“ можете наручити код аутора  (064 316 78 06), на Купрешкој висоравни код Милана Милишића (065 962 216) и у Бањалуци код Мирка Матића (066 417 130) и Пере Крндије (065 690 874).

Цена књиге у Републици Српској је 20 км а у Србији 1.000 динара.