ХАШКА ОПТУЖНИЦА ПРОТИВ ЊЕГОША: Ширио говор мржње против Турака и феминисткиња

Пише: Душан Марић

Осумњичени је свеукупним својим књижевним стваралаштвом, грубо кршећи закон о јавном информисању, водио медијску кампању против Турака, само због тога што су српске земље држали под вишевековном окупацијом и што су, с времена на време, локално становништво набијали на колац, одсецали му главе и одводили га у ропство и тако будуће генерације српског народа трајно задојио мржњом према свима који на тенковима, топовима и бомбардерима долазе у вишегодишње туристичке посете Црној Гори и Србији, чиме је починио кривично дело ширења говора мржње и угрожавања слободе кретања.

Осумњичени је у свом најпознатијем књижевном делу „Горски вијенац“ величао убијање Турака и потурица, чиме је починио кривично дело ретроактивног подстицања на оружану побуну и геноцид од стране Вожда Карађорђа и Књаза Милоша, са саучесницима, у Првом и другом српском устанку, те кривичног дела подстицања на оружану побуну и геноцид Краља Петара, са саучесницима, у Првом балканском рату, војвода Путника, Мишића и Степановића, са саучесницима, у Првом светском рату, Драже Михајловића, са саучесницима, у Другом светском рату и Радована Караџића и Ратка Младића, у рату од 1992. године, којим су Срби у БиХ покушали да доврше свој великосрпски агресорски план да за себе присвоје своја имања, своју очевину и своју дедовину.

Изјашњавајући се као Србин и називајући Црну Гору српском, Његош је починио кривично дело подривања суверенитета и територијалног интегритета Црне Горе, са бићем кривичног дела негирања црногорске нације.

Осумњичени је у свом књижевном делу „Горски вијенац“, речима „ћуд је женска смијешна работа“, извргнуо подсмеху све жене, посебно феминисткиње и жене које се осећају пола као мушкарци а пола као жене, од којих се неке налазе на високим друштвеним положајима у српским земљама, чиме је починио кривично дело полне дискриминације из члана 128. Кривичног законика.

Да је Петровић Петар ово кривично дело починио са предумишљајем показује већ следећи стих: Не зна жена ко је какве вјере; стотину ће промијенити вјера да учини што јој срце жуди. ” …чиме је осумњичени хтео да каже да су жене лажљиве и превртљиве,  да се у својим поступцима не руководе памећу него емоцијама, да су зарад остварења свог циља спремне стотину пута променити веру и да је народна пословица „дуга коса, кратка памет“ истинита.

Постоји сумња, а на интернету се могу наћи бројне потврде да је та сумња основана, да је управо осумњичени аутор полно дискриминаторске изреке која се завршава речима „опрости мајко и ти си жена“, мада је касније, вероватно ради заметања трагова осумњиченог, ту изреку својатао руски песник Сергеј Јесењин, чиме је наречени Јесењин починио продужено кривично дело прикривања из члана 221. и кривично дело непријављивања кривичног дела и починиоца из члана 332. Кривичног законика.

Величајући убијање Турака, Његош је директно утицао да се тадашње и будуће генерације окупаторских војника у српским земљама осећају као уљези и окупатори, дакле врло нелагодно, чиме је дубоко повредио њихова људска и национална осећања.

Таквим својим деловањем осумњичени је кварио братство и јединство и добросуседске односе између окупатора и поробљеног српског народа и далекосежно угрозио добру вољу турских инвеститора да за бесплатно земљиште, бесплатну инфраструктуру, 10.000 евра по радном месту и јефтину радну снагу инвестирају у Црну Гору и Србију.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *