БАХАТО, БАХАТО: Постоји ли у Великој Плани полиција?

Ово што видите на фотографијама које објављујемо а које су снимљене вечерас , у четвртак 5. фебруара 2021.  центру Велике Плане, је (годинама већ)  редовна појава: бахати су простор око споменика борцима из Велике Плане, који су погинули у ратовима за одбрану Косова и Метохије и одбрану српског народа у БиХ и Хрватској, претворили у паркинг простор. Толико да су земљиште и бехатон плоче, испод којих пролазе и цеви градског топловода, почели да се слежу. Толико да им није страно да свој аутомобил паркирају чак и на стази предвиђеној за мученике који могу да се крећу само у инвалидским колицима.

Пре двадесет и осам или двадесет и једну годину, свеједно, поштени грађани Велике Плане, верни синови Србије, одазвали су се на позив отаџбине да пођу у рат. Оставили су своју децу у колевци, своје остареле родитеље, своје девојке и љубавнице, своје школске другове…и пошли у рат. Да бране отаџбину. Да бране Србију. Да бране свету српску земљу, за чији слободу је у Првом и Другом балканском рату, у Првом светском рату, у Другом светском рату…погинуло 3.000.000 људи. Три милиона живота. Три милиона породичних срећа. И да у тој борби можда погину. Или буду рањени и остану сакати.

Већина се вратила у Велику Плану. Али неки су остали на бојиштима, покошени рафалима. Искидани гелерима бомби и граната. Њих више од тридесет. Неки од њих су били јунаци, неки су можда били и кукавице, неки ни једно ни друго, али сви су волели Србију и свој народ. Довољно за поштовање.

Захвална Велика Плана, људи који су у то време водили општину, свеједно из којих странака, су одлучили да им се одуже и да им недалеко од  центра града подигну споменик.Чесму у облику каменог цвета, на којој се налазе мермерне плоче са уклесаним именима оних који нису, као већина, дезертирали, већ су отишли у рат. И погинули. На бојиштима од Кошара и Паштрика, преко Нуштра и Вуковара, до Јајца, Сплита и Земуника.

Ове године је Општина, по ко зна који пут, уредила тај простор. И за то потрошила не мало средстава. Са циљем да мали парк око споменика, на раскрсници улица Николе Пашића и Милета Арсића, изгледа што лепше. Ради лепшег угођаја оних што пролазе и ради већег поштовања према онима који су дали живот за Отаџбину.

Међутим, откако је споменик подигнут, бахати појединци простор око споменика користе за паркирање. Иако знају да је ту паркирање најстроже забрањено.

Слика коју видите од вечерас је скоро свакодневна. Бахати или несавесни, свеједно, желе да попију пиће у „Бренду“, „Маракамеу“ или неком другом кафићу. Да буду виђени. Али желе да буду виђени и њихови аутомобили. И њихова бахатост. Да гости кафића али и сви грађани који прођу улицом примете да су они ту, да су они фаце и да могу и смеју оно што огромној већини грађана Велике Плане неби пало на памет. Ни у пијанству. А ако би им и пало на памет, не би им стало у образ.

Како да неко ко је сиромашан, ко вози јефтин ауто, ко ради за минималац у фабрици текстила  „Макарон моде“ или у кланици „Пиленцете“ и да помисли да паркира ауто поред споменика погинулим борцима, на забрањеном месту? А и ако помисли, не би смео да га паркира. Јер се плаши полиције, казне…Коју нема одакле да плати. Нема деци за патике а камоли за плаћање беспотребног бахаћења.

Као што видите, и на овим фотографијама и сваки дан на улицама, неки људи смеју. Зашто? Зато што полиција не ради свој посао. Зашто? Зато што полицајци неће да се замере богатим и бахатим. Е да је сиротиња у питању, било би другачије.

Већ годинама, из дана у дан, из викенда у викенд, на улицама Велике Плане бахати и богати, или они који се само курче да су богати,  своје скупоцене аутомобиле паркирају тамо где сиромашни не смеју ни да помисле да то учине. „Најчевенија“ места бахатог паркирања су у Улици Николе Пашића, преко пута кафане „Сквер“, педесет метара од станице полиције и Улици Милоша Великог, код семафора, између некадашњег „Центротекстила“ и зграде Фонда за здравствено осигурање. Код градског парка. Дакле,  у две главне саобраћајнице у граду. Где бахати и безобзирни, из дана у дан, из ноћи у ноћ, своје аутомобиле паркирају тамо где је то НАЈСТРОЖЕ забрањено: по десетак-двадесет метара испред семафора и, обично, у контра смеру. Да  боде очи. Да се види ко је богат. Ко је дрзак. Ко је безобзиран. Ко пет посто не јебе ни државу, ни општину, ни законе…

Шта на то ради полиција у Великој Плани? Ништа. Брука себе и државу. На новом командиру полицијске станице у Великој Плани Андреју Лукићу је да покаже да ли ће прекинути са том праксом бруталног, свакодневног, криминалног, толерисања кршења саобраћајниг прописа, угрожавања безбедности саобраћаја и безбедности људи или ће допустити да се она настави.