СРБИ СА КУПРЕСА СЕ НА ВИДОВДАН СУСРЕЛИ НА КОСОВУ

Пише. Душан Марић

Боравак на Косову за Видовдан неће ми остати у сећању само по парасосу на Газиместану и литургији у Грачаници, сусрету са Патријархом српским господином Порфиријем, поновним виђењем са царским Призреном, Душановим градом, Богородицом Љевишком, Храмом светог Ђорђа и Манастиром светих Архангела, па у истом дану и са манастиром Зочиште, Великом Хочом и свештеником Миленком Драгићевићем, већ и по неочекиваним сусретима са људима из мог родног краја.

Богородицу Љевишку свештеник Предраг Поповић, Дејан Павковић и ја посетили смо заједно са групом верника из Новог Сада. Након што нам је отац Ђорђе Јовановић говорио о историји најпознатије задужбине краља Милутина, окупили смо се испред чувене фреске Богородице Љевишке. Након већ уобичајеног фотографисања,  једна млада жена, у жутој мајици,  почела је да пева неку црквену песму. Певала је лепо а њени сапутници су је сложно пратили.

Питам је одакле је.

-Из Новог Сада.

-Мислим на порекло.

-А, из Шипова.

-Како се презиваш?

-Вујковић.

-Ниси ти из Шипова, већ из Пљеве.

-Одакле знаш?

-Ја сам рођен испод Великог Виторога. Имао сам ратног саборца Дамјана Вујковића, он је из Пљеве али, нажалост, погинуо је на почетку рата 1992. године.

-То ми је отац.

Знам да је Дамјан у тим тренуцима био са нама. Срећан и поносан на своју кћер Слободанку.

То вече у порти манастира Зочиште код Ораховца, док смо чекали почетак молитве, у групи верника из Панчева и Београда, која је управо стигла у светињу, упознајем Биљану Зубић, чији је отац Митар у град на Тамишу доселио из Благаја код Купреса.

Лепа Купрешка је мастер економиста и игра рукомет у ЖРУ „Јабука“ у истоименом селу код Панчева, а однедавно је и тренер у том клубу.

Нешто касније поново се срећемо на вечери у Цркви светог Стефана у Великој Хочи а сутрадан, на Видовдан, заједно присуствујемо литургији у Грачаници и парастосу на Газиместану.

Док сам је гледао са којим жаром, испред споменика кнезу Лазару и његовим витезовима, у том сплету застава, икона, српске младости и националног заноса,  пева а низ лице јој теку сузе, осетио сам понос. Понос и радост што сам на Косову, што обилазим светиње, увећало је сазнање да је ту са мном и неко од људи из мог краја. Неко мој.

Пре почетка парастоса на Газиместану имао сам срећу да накратко разговарам са патријархом Порфиријем. Кад сам му рекао одакле сам, он је прокоментарисао да је његов ђакон са Купреса и да ће се обрадовати кад чује да је на Косово поље дошао и неко његов.

Патријарх је управо полазио да држи парастос па није било умесно да се распитујем о ђакону. Поп Предраг обећава да ће он сутра сазнати ко је у питању.

Након што сам на Видовдан на Фејсбуку објавио фотографије из Грачанице и Газиместана, моја пријатељица са те друштвене мреже Сава Врућинић Ћебеџија из Сомбора је прокоментарисала да је на једној од фотографија њен син Радомир. Порука по порука, и објаснила ми је да је њен син ђакон код патријарха.

Захваљујући мом пријатељу Гуглу, убрзо сазнајем да је Радомир већ осам година професор на Богословском факултету у Београду, на којем предаје три предмета. Од њеног оснивања, један је од уредника на Телевизији Храм. Пре рукоположења је одабран да, испред Патријаршије, учествује на националном конгресу теолога у Румунији. По ступању на трон СПЦ, патријарх Порфирије га је изабрао за свог ђакона.

Али, колико знам, а знам доста, на Купресу нема Врућинића, па поново призивам у помоћ Саву Врућинић.

Она ми објашњава да је уствари пореклом из Ливна, одакле је 1992. одселила у Сомбор. Има тројицу синова, двојица су свештеници. Велимир је на служби у Новом Саду. Духовник му је грчки митрополит Амфилоје а на постдипломским студијама у Атини духовник му је био садашњи српски патријарх.

Даље ми објашњава да она и њена породица имају испреплетене породичне везе са Купресом и Доњим Малованом. Друго колено је са Спасојем Канлићем и Давидом Марићем.

И тако, осим поновног сусрета са великим светињама мог народа, овај боравак на отетом Косову и Метохији памтићу и по томе што сам тамо, и то баш на Видовдан, сусрео и своје земљаке са Купрешке висоравни и кроз њих осетио топлину и зов завичаја.

Објашњење фотографија: На првој фотографији Слободанка Вујковић, у жутој мајици, са свештеницима Јованом Радићем (лево) и Предрагом Поповићем у Храму светог Ђорђа у Призрену. На трећој фотографији први са леве стране је Радомир Врућинић, ђакон Патријарха српског Порфирија