ПОЧАСТ ЗА ВИШЕ ОД 1.000 ПОГИНУЛИХ ВОЈНИКА И ОФИЦИРА ВРС: Делегација Велике Плане положила венац на војничком гробљу на Романији

У склопу обележавања 30 година од проглашења Републике Српске, делегација Велике Плане, коју чине председник Скупштине општине и народни посланик Душан Марић и чланови Удружења потомака ратника од 1912. до 1918. из Милошевца Дејан Писаревић и Дејан Павковић  је 8.јануара положила венац на централно спомен-обележје на војничком гробљу Мали Зејтинлик на планини Романији.

На венцу је исписан текст: Хвала вам за вашу жртву и Републику Српску – Општина и народ Велике Плане.

Делегација из Велике Плане запалила је свеће у спомен-цркви која је изграђена у склопу војничког гробља а посвећена је Светој Петки.

Српско војничко гробље, које је народ прозвао Мали Зејтинлик, јер је изграђено по узору на војничко гробље у Солуну, налази се на ободу града Сокоца, четрдесет километара од Сарајева.

У њему је сахрањено више од хиљаду војника и официра ВРС који су погинули у борбама за стварање и одбрану Републике Српске. То су претежно припадници Сарајевско-романијског корпуса ВРС, који су погинули на сарајевском ратишту.

По званичним подацима, у одбрамбено-отаџбинском рату од 1992. до 1995. године погинуло је 3.800 припадника тог корпуса, чији је задатак био да одбрани Српско Сарајево и спречи продор муслиманске војске из Сарајева у дубину територије Републике Српске.

Прича о настанку гробља је много тужна и трагична. Војници и официри који на њему почивају су након погибије били сахрањени на гробљима у Српском Сарајеву. Када је, након потписивања Дејтонског споразума, којим је Слободан Милошевић већи део Српског Сарајева предао муслиманима, почео егзодус српског становништва из Илијаша, Вогошће, Грбавице, Добриње, Хаџића, Илиџе, Рајловца и других територија које је српска војска одбранила, несрећни родитељи су масовно откопавали гробнице, вадили посмртне остатке својих синова и носили их са собом у избеглиштво.

Већина њих сахрањена је на гробљу крај Сокоца, али су посмртни остаци многих јунака и несрећника сахрањени и у другим општинама на истоку БиХ, од Пала, Вишеграда и Рогатице, преко Братунца, Власенице  и Зворника до Бијељине.

У гробљу на Романији, између осталих, почива Борко Ђуричић из Вогошће са својим синовима Миланом и Миломиром. Овде је вечна куће троје Цвијановића из Илијаша, троје Ћосовића и Кењића са Илиџе, троје Радоња из Старог Града…

Овде су пренесени и посмртни остаци великог броја српских цивила. Међу њима је и четворо чланова породице Дамијановић из Чемерна код Илијаша, које су муслимани убили 10. јуна 1992. године, када су упали у село и заклали тридесет и двоје мештана, међу којима осам жена и једно дете. Посмртни остаци мајке, две кћери и њихове стрине сахрањени су на Малом Зејтинлику, очево тело још није пренето.

-Све куће осим једне муслимани су запалили. Видео сам како из њихове куће изводе сестре Ранку и Јадранку Дамијановић и силују их пред мајком Спасенијом. Онда су их све три заклали.  Девојкама су убили и стрину Стаку а њиховом оцу Здравку, који је исто убијен, су ножем извадили очи  – сведочи Петар Рашевић, један од троје мештана који су преживели јунски покољ.