ЛАКРДИЈА ОКО ПРЕДСЕДНИЧКОГ КАНДИДАТА: Ђилас кандидује Јеремићевог Поноша, Јеремић неће Поноша већ Алексића

Пише: Душан Марић

Предизборна Коалиција између Странке слободе и правде и Народне странке пала је на првом испиту међусобне сарадње и поверења. Запело је око избора кандидата за председника Србије. Ђилас би да кандидат буде Здравко Понош, Јеремић сматра да има бољег кандидата.

У писаном интервју за опозициони дневни лист „Нова“, 22. јануара, Јеремић је изјавио да је кандидат Народне странке за председника Србије потпредседник те странке Мирослав Алексић. Истог дана Ђилас и главни одбор његове Странке слободе и правде донели су одлуку да за председника подрже – Здравка Поноша. Смењеног потпредседника Народне странке.

Разумљиво, то је у чланству тих странака, код осталих коалиционих партнера и у јавности створило потпуну збрку. Јер није баш уобичајено да две странке на изборе иду у коалицији, да једна за председника државе предлаже функционера оне друге странке, а та друга странка се противи тој кандидатури.

Тешко је поверовати и у то да је истицање два различита кандидата у једном дану случајност. Пре ће бити да је у питању размена ниских удараца. Кандидовањем Поноша без сагласности Јеремића Ђилас не само што председника Народне странке ставља у незгодан положај, пред свршен чин, већ га и јавно омаловажава. Шаље поруку да је у коалицији он тај који се пита и одлучује.

Подсећамо, кандидатуру Здравка Поноша најавила је „Нова“, који је под контролом Драгана Ђиласа. Било је то 1. новембра. Само три дана касније, 4. новембра, опозициона телевизија Н1 је објавила изјаву Вука Јеремића да је изненађен помињањем Поноша као заједничког кандидата опозиције, да он о томе нема појма и да „Народна странка има пуно квалитетних људи“.

У јавности је схваћено да се Јеремић противи да његов потпредседник буде – председник Србије. А да закључак јавности није био погрешан, потврдила је, такође опозициона, ТВ Нова која је 26. новембра објавила следећу вест:

Лидер Народне странке Вук Јеремић против је предлога да испред опозиције кандидат за председника буде потпредседник његове странке Здравко Понош. Понош је био један од потенцијалних председничких кандидата опозиције окупљене око ССП, ДС и НС, али и дела нестраначких личности. Ипак, подршку да баш он изађе на црту Александру Вучићу на изборима, који ће бити одржани 3. априла, није добио у сопственој странци.

Према нашим сазнањима, да на то не пристаје Вук Јеремић је обелоданио на једном од недавних састанака, на којем су били и Драган Ђилас, председник ССП, и Зоран Лутовац, лидер демократа.

Да врх НС и опозиције потресају нимало безазлени сукоби потврдио је и сам Понош. Он је 25. новембра за Телевизију Н1, у емисији „Иза вести“ изјавио да се, због неспоразума са Јеремићем, повлачи са места потпредседника НС али и са свих других страначких функција. Уз објашњење да странку неће напустити само због тога „јер не жели да неколико месеци пред изборе цепа странку“.

-Ја сам још раније донео одлуку да не будем део тог тима…већ дуже време имам неке различите погледе…Ниво неслагања се акумулирао до мере да се човек више ту не осећа пријатно.

На питање да ли има сукоб са Јеремићем, који је, како додаје, вероватно био против њега као председничког кандидата, он наводи да нема никакав сукоб, да је одлучио да се склони.

-Нећу да цепам странку, да идем у другу, само ћу да се склоним, а моје име ће остати ту још неко време, ако баш не сметам – истакао је он и додао „зашто би цепао партију пет

месеци пред изборе“, јер „имамо у овом тренутку озбиљнијег непријатеља – а то је овај режим“.

Каже да се Вук Јеремић и он нису разишли „псовкама, већ руковањем и загрљајем“.

-Рекао сам му, зови ме ако ти треба убацивање угља, а политиком не можемо да се бавимо –  прича он.

Сваком ко прочита ове изјаве јасно је да међу Јеремићем и Поношем постоји отворени сукоб, који је суштински, концепцијски али и да је пензионисано генерал, што се и од раније знало, не само превише амбициозан већ и прилично сујетан и нарцисоидан човек. Толико да није могао да прихвати чињеницу да његова странка неће да га кандидује за председника државе, па је демонстративно, као кад незрело дете каже „враћам ти крпице, нећу више да се играм са тобом“, напустио врх странке.

Догађаји од 22. јануара показују да ни после два и по месеца ни један од ова два сукоба, ни онај у врху Народне странке, ни онај између Јеремића и Ђиласа, нису превазиђени. А чак и ако сукобљене стране, ради обмањивања бирача, тај сукоб гурну под тепих само је питање времена кад ће он поново ескалирати.

По грађане Србије би било најгоре да то буде после избора. Да Понош неким чудом победи па да имамо ситуацију коју смо имали после државног удара 5. октобра 2000. године, када су Србију дрмали двовлашће и сукоби између Војислава Коштунице и Зорана Ђинђића. Сукоб досовских коалиционих партнера је ескалирао у такав рат да је Ђинђић, не обазирући се ни на устав земље, ни на пословник парламента, Коштуници буквално отео посланичке мандате у Скупштини Србије. Све до једног.

Завршило се тако што је Коштуница оптужио Ђинђића да стоји иза убиства високог полицијског службеника Момира Гавриловића, док  Ђинђићеви сарадници и данас оптужују Коштуницу да је политички наручилац и инспиратор његовог убиства.

Подсећам, некадашња ДС и из ње настале странке цепале су се равно 17 пута! То говори да тамо нико из тог друштва није спреман да буде други.

Ђилас, Јеремић и Понош су некада такође били најближи сарадници и перјанице ДС.

Ни тада нису могли заједно.

За крај ове чудне приче, која све више поприма карактер сапунице,  подсећам да су својевремено Ђилас, Борис Тадић и други лидери садашње досовске опозиције, тада као највиши функционери ДС,  изнебуха, и не без тешких оптужби и дисквалиикација, како професионалних, тако и личних, Поноша сменили са места начелника Генералштаба.

С правом се намеће питање како им је неко, ко им није био добар да командује војском, па су га најурили у пензију, сада одједном идеалан кандидат за председника Србије, самим тим и за врховног команданта те војске?