ДВОСТРУКИ АРШИНИ ЗЛОЧИНАЧКОГ ЗАПАДА: Ево зашто су им српске, ирачке или сиријске жртве мање вредне од украјинских

Пише: Душан Марић

 

Као једно од оправдања за фашистичку хајку коју воде против Русије и руског народа, Вашингтон и чланице ЕУ наводе да је у рату у Украјини, за 15 дана, погинуло више од 500 цивила.

Ако је то тачно, онда су тачне и тврдње проруски орјентисаних политичара, новинара и аналитичара да Русија и Путин настоје да у дејствима која воде против украјинске војске и паравојних нацистичких формација буде што мање цивилних жртава. Јер с обзиром на огромну војну моћ једне и друге стране, на огромну разорну моћ оруђа коју користе и на чињеницу да се битке воде на пространствима која обухватају десетине хиљада километара и у милионским градовима, као што су Кијев или Харков, срећа је ако нису страдале хиљаде цивила.

На овом примеру се као у огледалу види све лицемерје и злочиначки карактер администрација у Вашингтону, Бриселу, Лондону, Бону и другим западним престоницама. И једва нешто мање лицемерје и злочиначки карактер њихових медија.

Средином маја 1992. године муслиманске војне и паравојне формације су у Сарајеву убиле више од 300 цивила, углавном жена, деце и стараца. Само у насељу Пофалићи, које припада сарајевској општини Центар, 16. маја, убијено је око 200 српских цивила. У једном дану. Имовина им је опљачкана, куће запаљене. И нису страдали од граната, случајно, већ су муслимански војници ишли од куће до куће, од стана до стана и убнјали.

Ни једна од западних влада, ни један западни медиј, није осудио тај злочин. Или неки други злочин над Србима у Сарајеву. А убијено их је скоро 3.000. Тела 260 још нису пронађена. Да ли су украјинске жртве више вредне него српске? Јесу. Убијање Срба пре три деценије је било пожељно. Као и убијање Руса данас.

У нападу на српска села у Равним Котарима, а која су се у тренутку напада налазила под заштитом УН, 22. јануара 1993. године, хрватска војска је убила 348 Срба, међу њима 55 цивила, просечне старости 60 година.  Злочин је извршен у присуству такозваних мировних војних снага. И тај злочин је прошао без осуде Запада.

Према подацима Фонда за хуманитарно право из Београда, за који се може рећи све осим да је просрпски, америчке, енглеске и француске „паметне“ ракете и бомбе (код њих су и бомбе паметне, а смрт од тих бомби хумана) су у агресији на СР Југославију, уз свесрдну помоћ косовских Албанаца организованих у терористичку ОВК, убиле 2.197 српских цивила. А после рата, када су одговорност за безбедност становништва у јужној српској покрајини преузели НАТО и Вашингтон, убијено је још неколико стотина српских цивила. И ником ништа. Као да су убијени пилићи а не живи људи. Жене и деца.

Иза америчке војске, која је извршила агресију на Ирак, остало је 184.000 мртвих цивила. Само у нападу на ирачки град Фалуџу, амерички маринци су масакрирали више од 1.000 људи, међу њима 616 цивила, од чега 308 жена и деце. Углавном су убијени забрањеним запаљивим фосфорним бомбама. Али, за Запад те жртве нису биле вредне помена. Чак су биле и оправдане, јер се преко њихових лешева стигло до непресушних нафтоносних поља Блиског истока. Муслимани јесу за Америку и Запад вреднији од православаца, али нису вреднији од нафте.

У рату који већ 11 година траје у Сирији убијено је више од 120.000 а расељено седам милиона цивила. Тај рат је у потпуности дело званичног Вашингтона. Прво су га изазвали, затим га распламсали уз употребу Ал Каиде и Исламске државе (чеда америчких обавештајних служби, која су они створили због рата против Руса у Авганистану а која су се после окренула против свог вашингтонског послодавца) а на крају се у њега директно умешала америчка војска.

Наравно, коначни број жртава америчких ратова у Ираку и Сирији никада нећемо сазнати. Као ни број жртава америчке агресије на Авганистан. По подацима тадашње америчке марионетске владе у Кабулу, до средине 2016. године, у тој намученој муслиманској земљи је убијено 111.442 људи. Већином цивила. Америчка окупација те исламске државе потрајала је још пет година.

Ни један од ових злочина није изазвао толико крокодилских суза Запада као страдање цивила у Украјини.  Зашто је то тако? Зато што су ови несрећници и њихова тужна судбина згодно оружје за обрачун са Путином и Русијом. Да лицемерје буде веће, Украјина је вековна руска територија и огромна већина становника Украјине су етнички Руси, па је логично претпоставити и да је већина страдалих цивила из реда руског народа.

Ако је веровати хистеричној дерњави западних лидера и њихових медија из Украјине је од почетка рата избегло више од два милиона људи. Варварска агресија НАТО, Америке и ЕУ на Србију и Југославију, нас је научила да званичном Вашингтону, Бриселу, Бону, Лондону и Паризу ништа не треба веровати. Њиховим медијима још мање. Апсолутно ништа. То су империје лажи. Хитлеров шеф пропаганде Јозеф Гебелс је за њих био аматер.

Али чак и ако је бројка избеглих становника Украјине тачна, однос према том питању, начин на који се оно користи и злоупотребљава је само нови доказ који показују злочиначко лице Запада. Јер, пре садашњег егзодуса, из Украјине, посебно њених источних делова, у Русију је избегло око три милиона Руса.

Да ли су западни медији о томе извештавали? Нису. Да ли су бајдени, олбрајтове, макрони, меркелове и остале марионете америчког војноиндустријског комплекса о томе говорили и то осуђивали? Нису. Да ли су им слали хуманитарну помоћ? Нису. Зашто нису? Зато што су жртве Руси и православци. А уз то становници државе која се већ седам деценија усуђује да се супроставља настојању Америке да господари светом. Да буде светски полицајац. Да једино она одлучују о судбини народа и држава.

 

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *