Демагогија опозиције: Скупа и јефтина влада

Пише: Душан Марић

На заседању парламента опозиција жестоко критикује предлог закона о новој влади. И то чини удружено. Од крајње левице, до крајње деснице, до оних који тумарају па ни сами не знају ко су и шта су.

Што пропусти Мариника Тепић, дочекује Бошко Обрадовић, што пропусти Бошко Обрадовић дочекује Зоране Лутовцу, што пропусти Лутовац Зоране дочекује Михајловић Војо…Као у оној народној песми о хајдучком харамбаши са Романије: што пропусти Старина Новаче, дочекује Дели Радивоје, што пропусти Дели Радивоје, дочекује дијете Грујица.

С том разликом што је дружина са Романије незване госте из Азије дочекивала убојитим оружјем, сабљама и топузима, а опозиција предлог закона о влади испразном демагогијом. Оно јесте да људи морају нешто га гуслају, седнице трају цели дан, али могао би бар неко од њих да промени мелодију.\

Све критике се своде на то да ће влада бити скупа. Зато што ће уместо досадашњих 21 имати 25 министара. Па није скупа она влада која је бројна, већ она која је неспособна. Може влада да има 10 министара па да буде лоша, скупа и неефикасна, а може да има и 30 министарстава па да буде успешна и ефикасна.

Чак можда и ефикаснија. Јер ко каже да је погрешно мишљење да би министри и министарства радили боље ако имају уже области за које су задужени. Све што је прегломазно, није подесно за руковање.

Пет министара више или мање, 50 или 100 службеника више или мање, нити угрожавају, нити спашавају буџет једне државе.

Осим демагогијом, део опозиције која представља остатке некадашњег ДОС-а, закитио се и лицемерјем. У првој влади коју су досовци формирали након  државног удара 5. октобра 2000.  било је 36 чланова.

Следећа влада, премијера Зорана Ђинђића, имала је 27 чланова.  Влада Зорана Живковића 25. Влада Мирка Цветковића формирана 2008. године је у једном тренутку имала 30 чланова.

Али нису те владе биле неуспешне зато што су биле гломазне, већ зато што су им премијери и већина министара били недорасли свом послу.

Једна од најчешћих критика опозиције јесте и да ће следећа влада бити резултат компромиса и партијског намиривања. И у праву су. Откад постоје вишепартијски системи владе се формирају на основу компромиса и намиривања. Како међу странкама, тако и унутар странака које учествују у власти.

 

 

 

 

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *