ШТA ЈЕ КОСОВО СРБИЈИ, ТО ЈЕ УКРАЈИНА РУСИЈИ: Кијев, мајка свих руских градова

Пише: Душан Марић

Штa су Косово и Метохија Србији, то је Украјина Русији. Чак и више од тога.

Прва озбиљна српска држава настала је на ширем простору Косова и Метохије а прва озбиљна руска држава настала је на простору данашње централне и источне Украјине.

Прво седиште самосталне Српске православне цркве није било на простору окупиране јужне покрајине а прво седиште Руске православне цркве било је у Кијеву.

Украјину као засебну државну целину измислили су Грузијац Стаљин и његови бољшевици. Косово и Метохију као покрајину у саставу републике Србије измислио је његов ученик Јосип Броз Тито.

Зашто се у старим руским летописима Кијев назива мајком свих руских градова? Па зато што он то и јесте. Јер, није Русија настала ни око Москве, ни око Петрограда, већ око Кијева. Чак се и звала Кијевска Русија.

Кијевска Русија или Стара Русија је основана у деветом веку. На основу најстаријих писаних извора, постоје два тумачења њеног настанка. По првој, настала је из кијевске варјашке кнежевине. По другој, формирана је нешто северније, око Господина Великог Новгорода, од стране велможа Рјуриковича, који су само неколико година касније кнежевину проширили на југ, на кијевску област и данашњи Донбас, све до надомак Црног Мора.

Како год, историја Кијева и руске државе је недељива. Иначе, Москва је као насеље почела да се изграђује тек три века касније, 1147. године а изградња Петрограда почела је 1703. године, девет векова након настанка Кијевске Русије.

Руски кнез Владимир је хришћанство примио и прогласио за државну религију 889. године у Кијеву. Најстарија руска хришћанска православна светиња Кијевско-печерска лавра, коју је 1051. године, под влашћу кнеза Јарослава Мудрог, основао свети Антоније Печерски, налази се у главном граду Украјине.

У свом крсташком походу, чији је циљ потпуно брисање руске историје Украјине, Зеленски, необољшевичка болумента око њега и њихови НАТО ментори ту светињу данас отимају од Московске патријашије.

Белоруска и украјинска нација су вештачке творевине настале из руске етноса. Као што су црногорска или бошњачлка нација настале, углавном, из српског етноса. Наиме, сви озбиљни историчари, укључујући и оне са Запада, слажу се да је Кијевска Русија била прва држава Источних Словена и колевка староруског етноса и руског народа. Тек у 19. веку почињу да се употребљавају и називи Белоруси и Украјинци.

Као што косовски Албанци данас све агресивније својатају средњовековну српску историју, од тврдњи да је Милош Обилић био Албанац, преко будалаштине да су Дечани, Пећка патријашија и други српски манастири уствари њихови а не српски, до измишљања нације Косовари, тако и извођачи завршних радова на заокружењу украјинске нације сада фалсифукују историју и измишљају како је Кијевска Русија уствари била Украјина.

Упркос упорном двовековном „убијању“ руске националне мисли и идентитета, и „производњи“ украјинске нације, посебно од двадесетих година двадесетог века, када су руски народ покорили и духовно осакатили бољшевички терористи, предвођени експонентом немачког капитала Владимиром Иличом Лењином, етнички Руси су и данас апсолутна већина становништва у источној и јужној Украјини.

Уосталом, крајеви у централној Украјини, доњецкој, луганској и другим областима источно од реке Дњепар не зову се, нити су се звали, Новоукрајина и слично, већ Новорусија, Новорусијска губернија, Новосрбија, Славеносрбија и слично. Из ових назива, као и назива више десетина насељених места, као што су Београд, Панчево, Владимирци, Смедерево, Земун, Бечеј, Турија, Сента, Кањижа, Вуковар, Мартонош, Митровица, Глина, Вршац, Ковин, Бешка, Сланкамен,  Кикинда, види се да је значајан печат новијој историји тог дела руског етничког простора дао и српски елемент. Наиме, у седамнаестом веку, по договору бечког двора и руске царице Катарине Велике, у више таласа, ту се доселило неколико десетина хиљада српских породица.

Неспорно је да се, под вишевековним утицајем римокатоличке цркве, Аустро-Угарске и Пољске, нарочито у западној Украјини и подручјима која гравитирају ка Пољској, а посебно под утицајем бољшевика и совјетске власти, код дела становништва садашње Украјине изградио идентитет новокомпоноване украјинске нације. Неспорно је да ће због садашњег рата, антируске мржње и страховите медијске пропаганде која га прати, али и огромног, неселективног, често беспотребног и необјашњивог разарања, које руска војска чини у Украјини, изазивајући оправдан револт чак и руског становништва, тај идентитет бити све присутнији и јачи.

Али све то не може потрати чињеницу да је већи део Украјинаца руског порекла и да већи део Украјине јесте руски етнички простор.