После Младићевог, уништен и графит Војсци Србије – Плаћеници страних агентура оргијају по Београду

Пише: Душан Марић

Тек данас сам прочитао и видео да је група хулигана из Иницијативе младих за људска права, продуженe рукe западних обавештајних служби, чији је задатак разбијање Србије и уништење идентитета српског народа,  у сред Београда, код Митића рупе на Славији прекречила графит-паролу  Кад се војска на Косово врати. Свој најновији преформанс ружења и провоцирања српског народа, они су извели у по бела дана, у присуству полиције. Претпостављам, српске полиције. Ваљда друга у Београду не постоји?

Тог дана, у присуству државних органа, хулигани нису прекречили само графит и српски образ, већ и образ председника Србије. Јер је ова терористичко-диверзантска акција изведена само неколико дана након што је  председник Србије Александар Вучић званично затражио повратак српске војске и полиције на окупирано Косово и Метохију, у складу са Резолуцијом 1244.

За председника Србије, повратак српске војске на Косово је легитиман захтев, утемељен на поменутој резолуцији, Уставу Србије и међународном праву. За плаћенике западних обавештајних агентура то је ратнохушкачка порука.

Иницијатива младих за људска права је она која је, све за западне паре, а у питању су милиони долара и евра, више пута захтевала да Србија усвоји још једну декларацију о геноциду у Сребреницу и која антитерористичку акцију српске полиције у Рачку и даље назива ратним злочином.

Питам себе је ли Београд српски град? Је ли Србија српска држава? Да ли је могуће да постајемо кукавице који се плаше да у својој кући бране своје достојанство, него нам свака шуша може лупати шамаре? Без обзира да ли то чини из љубави и мерака, јер идеолошки припада хорди оних којима никад није доста ударања по српству и Србији, или то ради само због новца. Мада је најчешће у питању и једно и друго.

Смета Младић, смета Караџић, смета Милошевић, смета Ојданић, смета Шљиванчанин, смета Вучић, смета Вучевић, смета ВРС, смета прослава на Газиместану, смета Република Српска, смета српски патријарх, сад смета и Војска Србије…Има ли некога ко је Србин а ко им не смета? А да се није јавно изјаснио да ће бити квислинг и радити на разбијању Србије.

Подсећам, кампања уништавања мурала генералу Ратку Младићу, команданту Војске Републике Српске трајала је дуже од битке за Бахмут. На генералов портрет насликан на једном зиду на Врачару годину дана јуришала је разна алаша, од Аиде Ћоровић, професионалне пљувачице Срба из Новог Пазара до српских издајника, плаћеника западних агентура.

Док Ћоровићева оргија по Београду, не престајући да сатанизује српски народ, у њеном Новом Пазару и даље, после дуже од једне деценије, стоји спомен плоча Аћиф ефендији. Бандиту који је био нацистички официр и клао Србе по Рашкој.

Питао сам и поново питам: шта би се догодило да Милица Видовић из Велике Плане походи Нови Пазар и црном фарбом префарба или разбије спомен-плочу масовном убици српских цивила Аћифу ефендији? Иста би вероватно добила батине, Србија би била оптужена за бог зна шта а мафија из Брисела и Вашингтона би случај изнела пред Европски парламент и УН.

Седиште Иницијативе младих за људска права, организације која се, између осталог бави заштитом права педера и лезбејки, се налази у Приштини, Загребу, Сарајеву, Подгорици и Београду. Њен рад финансира се из донација. Међу донаторима који су овом деструктивном удружењу уплатили милионе евра, између осталих,  налази се најмање десетак западних амбасада (Велика Британија, Немачка, САД, Холандија, Аустралија, Финска, Француска, Норвешка…), најмање шест западних фондација (Charles Stewart Mott, Friedrich Ebert,  Heinrich Boll, Konrad Adenauer… ), Косовска фондација за отворено друштво,  US Office Pristina, Fredom Hause…)

Међу финансијерима су и Фонд браће Рокфелер и Национална задужбина за демократију, фондфације преко којих америчке обавештајне службе финансирају своје тајне операције у иностранству. Тај податак стоји чак и на званичком сајту агенције ЦИА, у склопу рецензије књиге „Хладни рат у култури – ЦИА у свету уметности и књижевности“ британске историчарке Fransis Stonor Saunders.

Крајње је време да Србија донесе закон којим ће се регулисати активности и финансирање оваквих и сличних организација. Да се једног дана не пробудимо као угрожена мањина у сопственој кући.