Зашто митинг опозиције баш 15. марта и зашто дан Д?

Пише: Душан Марић

Досовска опозиција и побуњени студенти најављују да ће 15. марта организовати велики митинг у Београду, који најављују као завршни митинг и као дан Д.

Зашто баш 15. марта? И зашто дан Д?

Организатори кажу, због тога што је тог дана годишњица сахране Зорана Ђинђића. Глупост. Јефтин изговор. Али и још једно спрдање са српском традицијом и православном вером.

Кад се то код Срба или било ког другог народа обележавала годишњица нечије сахране? Никад. Обележавају се рођендани и годишњице смрти али није се чуло да је некад неко обележавао годишњицу нечије сахране.

Мислим да је у питању једна друга годишњица. Вероватно  најпознатији владар Римског царства Гај Јулије Цезар убијен је 15. марта 44. године пре нове ере. Њега је у римском Сенату убила група од 60 завереника, које су предводили Марко Јуније Брут и Гај Касиј Лонгин.

Тај дан и Цезарево убиство су у историји остали познати као мартовске иде.

Волео бих да нисам у праву, али с обзиром на чињеницу да у Србији већ три месеца траје покушај обојене револуције, чији је крајњи циљ насилна промена власти, верујем да је датум намерно изабран и да се тиме шаље јасна порука.

Порука да Вучића треба по сваку цену срушити с власти. Ако никако другачије, а оно и његовом физичком елиминацијом.

У вези овога, подсећам на једну страшну истину: од Вожда Карађорђа до данас није било ни једног владара Србије који је рођен у Србији, који је цео живео проживео у Србији и који је умро Србији природном смрћу.

Ни једног!

Већина њих је зверски убијена. Од српске или уз помоћ српске руке. Нека од тих убиства смо славили и њима се поносили.

Карађорђе, кнез Михајло Обреновић, краљ Александар Обреновић, Краљ Александар Први Карађорђевић, Слободан Милошевић…

Велика срамота нашег народа, која намеће многа озбиљна питања. Међу њима и питање да ли смо зрео народ.