СУКОБ ЂИЛАСА, ЛАЗОВИЋА, ПОНОША И АЛЕКСИЋА СА ЂИЛАСОМ, ЛАЗОВИЋЕМ, ПОНОШЕМ И АЛЕКСИЋЕМ: Први неће изборе, други хоће изборе
Понашање опозиције у Србији подсећа ме на тетурање главног јунака чувених кафанских стихова „лево, десно, нигде мога стана, ој улице ала си пијана“.
Ако председник Србије Александар Вучић прихвати захтев блокадерско-терористичких група, које дуже од пола године под окупацијом држе универзитете и факултете у Србији, и распише ванредне парламентарне изборе, замериће се Драгану Ђиласу, Радомиру Лазовићу, Срђану Миливојевићу, Мирославу Алексићу, Милошу Јовановићу, Здравку Поношу и осталим лидерима опозиционих странака.
Ако председник Србије Александар Вучић не прихвати захтев блокадерско-терористичких група, које дуже од пола године под окупацијом држе универзитете и факултете у Србији, и не распише парламентарне изборе, замериће се Драгану Ђиласу, Мирославу Алексићу, Срђану Миливојевићу, Радомиру Лазовићу, Милошу Јовановићу, Здравку Поношу и осталим лидерима опозиционих странака.
Шта је? Чини вам се да ова два закључка изгледају нелогично и контрадикторно, да искључују један другог? Лоше вам се чини.
Поменути опозиционари очас, преко ноћи, мењају ставове, па и оне о изборима. Час их захтевају, час за изборе неће ни да чују.
Мирослав Алексић је 20. марта изричито био против одржавања избора. Пре две недеље, 26. априла, Алексић се изјаснио за одржавање избора.
Радомир Лазовић је 28. јануара био још изричитији: он и његова странка неће на изборе, хоће прелазну владу. Исти тај Лазовић на Ђурђевдан 6. маја тврди супротно: он и његова странка хоће на изборе.
Препамећивање једнако Лазовићевом задесило је и Срђана Миливојевића, лидера ДС. Он се истог дана када и Лазовић изјаснио и против избора и за изборе.
Драган Ђилас се двоумио читав дан дуже. Против избора се изјаснио 28. јануара, док је 7. маја потврдио да ће Странка слободе и правде ипак учествовати на изборима.
Код Здравка Поноша ставови су још лабилнији. Ваљда зато што је генерал. Он се 27. априла изјаснио против избора а само десет дана касније, 7. маја, за изборе.
Милош Јовановић се 4. априла изјаснио против одржавања избора. Пре три дана, 12. маја, Јовановић је већ ревидирао изјавом „да има смисла размишљати о заједничкој изборној листи студената, опозиционих странака и грађана“.
Кога од њих Вучић треба да послуша? Ђиласа, Алексића, Миливојевића, Јовановића, Лазовића и Поноша који неће изборе или Ђиласа, Алексића, Лазовића, Јовановића, Миливојевића и Поноша, који хоће на изборе?
Или да им предложи да баце коцку, па шта им бог да?