МОЈА ПОРУКА ХРВАТИМА: „Олуја“ је и ваша трагедија

Пише: Душан Марић

Када два народа или две државе ратују, па тај рат буде завршен војним или политичким поразом једне стране, логично је да се друга страна радује и слави победу. Чак и ако је она остварена уз вршење злочина.

Тако је увек било и биће. Ко другачије каже, лаже. Прича бајке.

Ми и Хрвати смо водили рат за Републику Српску Крајину. Наш циљ је био да је одбранимо, да она постоји као засебна територијална јединица. Или да остане у Хрватској али са великим степеном аутономије. А циљ Загреба и Хрвата је био да РСК покоре и укину, а што више Срба натјерају у прогонство изван Хрватске. Управо тако је гласила наредба коју је Туђман издао својим генералима на састанку на Брионима, њиховом последњем договору уочи напада на РСК.

Они су свој циљ остварили, ми свој нисмо. У том смислу, нормално је што Хрвати и хрватска држава обележавају и славе „Олују“, „Бљесак“ и сличне војно-полицијске акције.

Али није нормално што се и после три деценије та годишњица масовно користи за распаљивање мржње према Србима, за ширење идеологије усташллука у хрватском народу и за релативизацију и правдање усташких злочина у Другом свјетском рату, у којима су на најсвирепији начин убијене стотине хиљада српских цивила. Као што није нормално што хрватско правосуђе углавном процесуира само злочине које су у рату од 1991. до 1995. починили Срби а упадљиво игнорише злочине који су почињени над Србима.

„Олуја“ и пад РСК, убиство више од 1.200 српских цивила и прогон око 250.000 Срба из Хрватске, што је највеће етничко чишћење у Европи после Другог светског рата,  велика су трагедија за српски народ. Али ја мислим да је то трагедија и за Хрватску и за хрватски народ.

Ево због чега. Након егзодуса српског становништва, читави крајеви у Хрватској, од Далмације, преко Лике, до Баније и Кордуна, остали су празни. Пусти. Без становништва. Због чега хрватска привреда трпи огромну штету.

Тамо где су некад била лепа села, пуна живота, сада стоје у коров зарасле зидине. Плодне њиве таворе неузоране. Виногради и воћњаци су или посечени од стране будала, или запуштени и зарасли у шибље. На пашњацима скоро да нема стада крава и оваца. Привреда не постоји.

У време великих похода Османлија на Србију, Угарску и Беч, српско становништво је масовно бежало преко Дунава. Шумадија и други крајеви Србије су остајали празни. Турска је због тога трпела велику штету. Толику да су султани доносили разне мере које су имале за циљ да избегло српско становништво мотивишу да се врати у свој крај. Међу тим мерама је било и ослобађање српског становништва од плаћања појединачних или свих пореза у одређеном временском периоду. Десет, двадесет па и више година.

Хрватска је учинила сасвим супротно. Две деценије власт у Загребу је на разне начине (највише подизањем правих и лажних оптужница и прављењем имовинско-правних проблема Србима који су желели да се врате својој кући) минирала повратак избеглог и прогнаног српског становништва.

Зар за Хрватску не би било боље да ти људи живе у Хрватској, да обрађују своје њиве, воћњаке и винограде, да стварају приходе и на те приходе плаћају порез? Проблеми због недостатка радне снаге и стручних кадрова, са којима се Хрватска све драматичније суочава (као и све републике бивше СФРЈ), свакако би били мањи да у лето и јесен 1995. године није избегло или протерано око 250.000 Срба и још отприлике толико Срба из Западне Славоније, Загреба, Карловца и других хрватских градова, пре трагичне 1995. године.

У моралном смислу, „Олуја“, прогон српског становништва и злочини који су у заузимању Западне Славоније, а касније и преосталих делова РСК, почињени смишљено, без икаквог војног оправдања, су за Хрвате трагични и због тога што је неспорна историјска чињеница да огроман део становника Хрватске који се данас изјашњавају као Хрвати има српске етничке корене.

Као и у Другом светском рату, починили су злочине над својим народом, над својом историјом, над својим пореклом. Сами над собом.

На крају, и Србима и Хрватима препоручујем да прочитају текст: Српска застава се данас завијорила на највишем врху Динаре – Моћна порука Хрватима (https://www.sd.rs/sr/vesti/drustvo/srpska-zastava-se-danas-zavijorila-na-najvisem-vrhu-dinare-mocna-poruka-hrvatima-foto-2021-08-04), који сам 4. августа 2021. године написао на Динари, када сам на Троглаву, највишем врху динарског масива, развио српску заставу.

Читање тог текста не може да шкоди, може само да помогне да се више разумемо и да градимо боље међусобне односе. Мање због нас који смо били сведоци или учесници трагичних ратова на развалинама Југославије, више због будућих генерација српског и хрватског народа.