ВЕЛИКЕ СВЕТИЊЕ У ВЕЛИКОЈ ПЛАНИ
Радовањски луг, манастири Покајница и Копорин и прва сеоска школа у Шумадији
Пише: Душан Марић
Велика Плана је широј јавности најпознатија по Радовањском лугу, месту где је убијен вођа Првог српског устанка Карађорђе Петровић, али се на подручју ове општине налази још неколико историјских локалитета и знаменитости које имају значај за цели српски народ. То су манастир Копорин, у којем се чувају прст Јована Крститеља и, по званичном тумачењу СПЦ, мошти Деспота Стефана Лазаревића, црква Захвалница у Радовањском лугу, манастир Покајница, подигнут у знак покајања због Вождовог убиства и прва сеоска основна школа у Србији основана јужно од Саве.
Кад имају здравствених проблема, посебно са видом, људи из Велике Плане помоћ не траже само код лекара, већ и у оближњем манастиру Копорин. Раширено је веровање да умивање водом из чесме која се налази поред манастира побољшава вид, помаже зацељивање рана и лечи стерилитет, па место посећују верници из свих крајева Србије. По легенди, лековитост копоринске воде открио је, пре шест векова, деспот Стефан Лазаревић, и користио је за испирање рана својих војника. У знак захвалности, у шуми изнад потока, син кнеза Лазара и кнегиње Милице подигао је цркву, око које је, у новије време, саграђен садашњи манастирски комплекс. Њега, поред цркве Светог Стефана, сачињавају зимска капела, звонара, конаци са салама за госте, манастирски виногради са винаријом и шума са извором лековите воде.
Писаних и других доказа о времену кад је црква подигнута нема. На основу ктиторског портрета на западном зиду цркве, где је Стефан Високи први пут приказан са знацима деспотског достојанства, круном, скриптом и доламом, истраживачи су закључили да се то догодило после чувене Ангорске битке 1402 године. Испод портрета почивају мошти за које СПЦ верује да припадају управо Деспоту Стефану. Широј јавности мало је познато да се у манастиру Копорин налази и прст Јована Крститеља. Прст је део светитељеве руке која се чува у Цетињском манастиру и једна је од највећих сачуваних хришћанских реликвија. Прст се чува у стакленој шкрињи, која је у зимском периоду посетиоцима изложена у зимској капели, а на Цвети се преноси у цркву Светог Стефана.
У зору 26. јуна 1817. године у Радовањском лугу, десетак километара од Велике Плане убијен је вођа Првог српског устанка Карађорђе. Убиство је наручио Карађорђев кум књаз Милош Обреновић, организовао га је други вождов кум војвода Вујица Вулићевић, а злочин је извршио Никола Новаковић.
По наређењу краља Александра Првог Карађорђевића на месту убиства 1936. године подигнута је црква, умањена верзија цркве на Опленцу. Народ је цркву назвао Захвалница, а СПЦ јој је дала име Светог аргангела Гаврила. Олтар цркве је на месту гдје је Карађорђе убијен на спавању, а у наосу цркве је изложен Карађорђев портрет у природној величини, рад познатог српског сликара Паје Јовановића. Карађорђе је приказан у тренутку када се хвата за сребрну сабљу, обучен у народно црно одело, са црвеном лентом преко груди као знаком достојанства. Портрет је урађен тако да вождове очи прате посетиоца где год да стане.
На средини пута између Радовањског луга и Велике Плане налази се манастир Покајница, са црквом која је посвећена Светом Николи. Цркву је 1818. године подигао Вујица Вулићевић. Вјерује се да је то учинио да би окајао грехе због организовања убиства кума Карађорђа, али није разјашњено зашто цркву покајницу није подигао на месту убиства, него пет километара даље.
Десетак километара од Велике Плане, у Крњеву, налази се прва сеоска школа у Србији јужно од реке Саве, која је отворена 1779. године. Подигнута је поред цркве брвнаре посвећене Светом Ђорђу која потиче из прве половине 18. века и једна је од старијих цркви брвнара у Србији.