ДА МАЛО ОХЛАДЕ И ОПОЗИЦИЈА И ЈУРИШНИЦИ ИЗ СНС: Србија не би преживела још један 5.октобар

Пише: Душан Марић

Петог октобра 2000. године опозиција удружена у ДОС, уз помоћ западних обавештајних служби, појединих западних амбасада и водећих криминалних кланова из Београда и још неких српских градова извршила је државни удар у Србији и насилно срушила режим Слободана Милошевића.

САД су касније обелоданиле да су у 5. октобар уложиле више од 70 милиона долара, док је укупан износ којим је Запад помогао долазак опозиције на власт већи од 100 милиона долара. Који су искоришћени за финансирање медија, куповину војних и полицијских старешина, штампање огромних количина пропагандног материјала, којим је Србија била преплављена. Стиснута песница „Отпора“, за који ће се касније испоставити да је чедо ЦИА и Сороша, са застрашујућом паролом „готов је“,  стигла је у сокаке и најзабитијих српских села.

И био је „готов“ не само Милошевић, него и Србија. Запаљене су зграде државног парламента и телевизије, пљачкашком приватизацијом стотине милијарди народне имовине постале су власништво разних костића, митровића, мишковића, ранковића, матића и друге мафијашке багре, из социјализма смо прешли у брутални феудализам, а више пута легално изабрани председник Србије и Југославије је прво затворен, па на Видовдан киднапован из затвора, одведен у Хаг и тамо убијен. Све у организацији нове „демократске“ власти.

Нешто касније, од мача којег се латио страдао је и вођа 5. октобра и нови председник Владе Србије Зоран Ђинђић. Стрељан је 12. марта уз помоћ „мангупа из својих редова“. Истих оних који су му помогли да дође на власт и да се онако клошарски обрачуна са Милошевићем.

Немогуће је извагати да ли су 5. октобар, убиства Милошевића и Ђинђића Србији донели више штете или срамоте. Од сва три догађаја корист су имали само непријатељи Србије и мафијаши, новопечени тајкуни, који су у међувремену Србију укњижили као своје приватно власништво. И сиротињи раји, коју су опљачкали, завели брутални феудализам.

Све је више показатеља да они који желе да са власти сруше Александра Вучића покушавају да понове сценарио 5. октобра. Поново се улицама Београда ваљају протестне колоне, које сваких седам дана паралишу главни град. У којем се смишљено, миц по миц, ствара атмосфера ванредног стања.

Поново се, као и 2000. године, протест „спонтано“ шири и на остале градове. У будућности ћемо сазнати са колико долара је организовање те „спонтаности“ било плаћено.  Опет имамо „мученичка“ пешачења „бораца за демократију“ из разних места у унутрашњости до Београда. Телевизија Н1 и друштвене мреже од њих праве  јунаке. Замислите, Вучићева диктатура је толика да „јадни“ људи пешке потежу из нпр. Крагујевца до Београда. Наравно и то је организовано и плаћено.

Уочи 5. октобра сценаристи српске насреће из Београда и са Запада су паметно проценили да су опозиција и њени лидери исувише компромитовани и нејаки да би добили подршку већине народа, па су за ударну снагу „спонтаног народног бунта“ измислили полутерористичку организацију „Отпор“. Као „нестраначку“ опозицију.

Која је заједно са ДОС-ом извела државни удар,  такозвану „ружичасту револуцију“. Исту ону која ће, у режији масовних убица из Беле куће и Пентагона, (с)рушити легално изабрану власт у Украјину, Ираку, Сирији, Либији, Египту, Јемену…и у тим државама изазвати ратове који ће однети више од милион људских живота.

Данас имамо то исто. Реално, углед који у народу имају Драган Ђилас или Вук Јеремић мањи је од угледа који су пре две деценије имали Зоран Ђинђић или Небојша Човић. Ђилас и Јеремић су дуго били највиши функционери ДС која је 12 година владала Србијом. Шта грађани Србије мисле о тој владавини показују резултати избора, на којима ДС једва прелази цензус.

Зато ударне песнице кампање рушења Вучића и протеста „Стоп крвавим кошуљама“ нису лидери опозиције већ, да иронија буде потпуна – глумци. Професионални глумци који глуме опозицију. Браћа Трифуновић, Никола Којо и разни, с коца и конопца, скупљени статисти. Приде велечасна косовка ђевојка Рада Трајковић.

За спаситеља и морални препород Србије нуди се глумац који је у последње две године у јавност пласирао више гадости и вулгарности него што је то својевремено, за исто време, успевао Војислав Шешељ. А надмашити Шешеља у простаклуцима није нимало лако.

Уместо да Вучића треба сменити, све чешће се чује да Вучића треба смакнути. При чему је јасно да се не мисли само на политичко смакнуће. Уосталом, већ месецима на сваком киоску је могуће купити новине у којима се отворено, из броја у број, понавља да Вучића треба убити и тражи „јунак“ који је спреман да једним метком „спаси Србију“. Као што је 1914. „спасао“ Гаврило Принцип. Лудошћу коју ће српски непријатељи искористити да изазову рат у којем је страдало 1.300.000 Срба.

Глумац Никола Којо председника државе јавно, на скупу испред националног универзитета, назива хулиганом. Колумнисти „Данаса“, све неки фини људи, који се представљају као србијанска елита, пишу како је на фотографији интиме коју је певаљка Јелена Карлеуша слала неком од својих швалера уствари лице председника Србије. Као и у време уочи петог октобра лансирају се глупаве и патетичне пароле „да он оде како би ми живели“.

„Спаситељ“ Србије Сергеј Трифуновић, другар криминалца Легије и „манекен“ муслиманских фундаменталиста из Сарајева (сликање у мајици са ликом муслиманског генерала Дивјака) на друштвеним мрежама председника Србије назива Адолфом Хитлером. Само неко ко има пилећи мозак може председника своје земље, изабраног на изборима, поредити са монструмом који је скривио смрт бар 50 милиона људи.

Све оно што је у Београду и Србији у последњих 30 година било против свега што је српско и национално, све оно што трабуња да се у Сребреници догодио геноцид, све те силне невладине организације које нису ништа друго до агентуре разних обавештајних служби, све оно чему је Алија Изетбеговић фин човек, а Караџић и Младић ратни злочинци,  потрчало је да „брани демократију“. На исти начин као што је то чинило уочи 5. октобра.

Србији не требају ни нови 5. октобар, ни 12 март већ, ма колико то отрцано звучало, политичка стабилност. Коју  је могуће сачувати само ако се власт бира и смењује на изборима. Уместо на улицама, присталице и противници Александра Вучића и сваке будуће власти, треба да се надмећу на изборима.

Треба спустити лопту. Опозиција треба да престане са изазивањем ванредног стања. Ако хоће изборе, нека затражи њихово расписивање, жеља ће очигледно да јој буде испуњена. Нико ко тражи промену власти а неће изборе не може да се гледа другачије до као авантуриста, лудак или плаћеник којем је важно да пред газдом који га плаћа оправда добијени новац, па таман Скупштина Србије поново горила.

Али и власт мора да да свој допринос смиривању стања и превазилажењу све присутније атмосфере напетости у Србији. Први корак  у циљу нормализације политичке сцене јесте да обузда поједине телевизије и таблоиде који у „одбрану“ Вучића и владајуће странке (а уствари бране своје газде и њихове бизнисе) објављују неподношљиве количине лажи и хвалоспева. Које пас са маслом не би појео. Код већине пристојних људи то свакодневно гебелсовско лагање изазива гађење и наноси велику штету Вучићу и владајућој странци.

Други корак је обуздавање појединих неиживљених функционера СНС, који као да се са  Трифуновићем, Којом и сличнима надмећу у томе ко ће горе ланути и даље пљунути. Ваљда рачунају да ће тако себи обезбедити бољу позицију у странци и држави.

Задњи је час да Вучић и владајућа странка одлучније крену и у обуздавање криминала у сопственим редовима. Поједини функционери СНС, а међу њима има и оних који су при самом врху странке и државе, су странку и власт схватили као плен. Уместо Устава Републике Србије, закона и програма СНС, они се држе чувеног програмског начела Зорана Ђинђића „коме је до морала нека иде у цркву“. Исти харају Србијом. Заводе терор.  Бескурпулозно једни другима намештају милионске послове, рекетирају поједине тајкуне и локалне самоуправе.

Јавна је тајна да између појединих високих функционера СНС буквално траје рат око „територија“. Тако они називају општине и градове за које су задужени. Које су претворили у своје пашалуке. Једни о другима говоре увредљивијим речником него о најљућим политичким противницима. И све то раде позивајући се на Вучића и СНС. А кад Вучићу кола крену низбрдо, неће му се јавити на телефон.

 

 

 

 

 

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *