ГРАДСКА ВЛАСТ БЕОГРАЂАНИМА И ТУРИСТИМА ОТЕЛА ТРГ РЕПУБЛИКЕ: Клизалиште где му место није

Пише: Душан Марић

Годину дана уназад Трг републике је био тема бурних полемика у јавности, посебно између опозиције и власти. Опозиција је жестоко критиковала реконструкцију најпознатијег трга у главном граду. Уз образложење да она није потребна а и да је за исту потрошено неразумно много пара.

Градска власт је одговарала да је све у реду. Односно да је цена тржишна а да је Београду у центру града потребан један модеран трг „какав имају све метрополе“. Уз образложење да је тај простор раније био пренатрпан беспотребним елементима. Пре свега жардињерама, „острвима“ са дрвећем и киосцима.

Медијски рат је кулминирао након што се испоставило да је саобраћајница око трга поплочана каменом који је окренут – наопако. И који отежава нормално одвијање саобраћаја. Посебно за бициклисте. Градски оци су после повуци-потегни невољно признали грешку а заменик градоначелника Горан Весић је устврдио да је кривац извођача радова.

Поплочавање саобраћајнице је трајало седмицама, надзорни орган је стално био присутан на градилишту а и градски функционери су нема сумње пролазили центром града. И видели шта се ради. Што говори да је Весић слагао. Све у шеснаест.

Само два месеца након што су бетонске плоче окренуте „како бог заповеда“ а на српском политичком ратишту трг уступио место другим темама и аферама, градска власт се потрудила да Трг републике поново постане проблем. Тако што су на њега паркирали огромно клизалиште. Једну огромну и ружну монтажну склаламерију која је прогутала најлепши простор у престоници.

Паметњаковићима је било мало што су притисли већи део тек обновљеног трга, него су клизалиштем буквално оградили споменик кнезу Михаилу. Тако да се истом може прићи на само десетак метара. Осим ако не желите да идете преко леда или да пужете испод њега. Што је најгоре, градска власт се ограђивањем кнеза  (који се вероватно не може чудом начудити шта га је снашло) хвали као бог зна како паметном идејом.

Реновирани трг је био омиљено састајалиште Београђана, али и гостију из унутрашњости и иностранства, који су се на њему обавезно фотографисали и правили селфије. Са култним спомеником и прелепим здањима Народног музеја и Народног позоришта у позадини. Сада од фотографисања нема ништа. Пиши пропало. Споменик ограђен а здање Народног музеја потпуно заклоњено.

Чуди ме да архитекте овог пројекта нису смислиле да клизачку стазу која опасује споменик кнезу продуже за још неколико метара. Таман до врата Народног музеја. Тако да клизачи имају могућност да директно са стазе улећу у древно здање и разгледају Мирослављево јеванђеље. Пола сата клизања, па пола сата историје. Након чега би могли да се похвале да Београд једини на свету има музеј у склопу клизалишта. А може и обрнуто.

Ако се ипак одлучите да сликате Трг републике, са места са којег је поглед био најлепши, из правца Коларчеве улице, у гро плану ће вам бити монтажни клозети. Лепи, плаво-бели. Прави европски. А уместо споменика кнезу Михаилу усликаћете металне контејнере и кров клизалишта. И, наравно, транспаренте са рекламама Пепси коле и других спонзора овог кичераја.

Требало је родити се са потпуним одсуством укуса или доживети помрачење памети па смислити овакву глупост. И још се њоме хвалити.

Ваљда нема места у бившој Југославији код којег је у последњем веку заказано више састанака него „код Коња“. И они који су се ту састајали могли су да се угледају са више десетина метара. Сад морају да се траже уз помоћ мобилних телефона.

Тек реновирани трг притиснут је огромном скаламеријом. Испод које ветар и несвесни грађани одлажу смеће. Између цеви конструкције која држи клизалиште туристи већ могу да „уживају“ у призору наноса увелог лишћа, кеса, пластичних флаша, картонских кутија, опушака и другог отпада. Како ли ће тек изгледати за два месеца?

Лепо је да Београђани, посебно омладина, имају клизалиште и у зимским месецима уживају  у бар једном зимском спорту. Кад је већ снега све мање и мање.

Али је скандал поставити га на тек потпуно реконструисаном Тргу републике.  Било је много прикладније да остане тамо где је било претходних година – на Тргу Николе Пашића. Такође у центру града али на месту где мање боде очи и ружи околину.

Још боље би било да је клизалиште постављено на Каламгдану, преко пута француске амбасаде. На широком платоу који је и својеврсни видиковац.  Са којег се види километрима далеко. Тако да би љубитељи клизања истовремено могли да уживају у клизању и изузетном погледу на Земун, Нови Београд, Бранков мост, Стари мост, мост преко Аде, Београд на води, Сењак, Топчидер…Посебно кад падне мрак а српску престоницу обасјају милиони уличних светиљки.

Као да је неко из градске власти пожурио да исфабрикује нови проблем са омиљеним састајалиштем Београђана. Само два месеца након што је једногодишњи „рат“ око Трга републике некако угашен. И тако опозицији обезбеди још један адут да у предизборним месецима „пуца“ по Вучићу и СНС.