ОВО СУ ДЕЦА ВЕЛИКОГ ВИТОРОГА: Под овом планином су поникли Радомир Антић, Дарко Миличић, Мирослав Радуљица, Слободан и Тадија Качар, владике Атанасије и Митрофан…
Мало је Срба који не знају ко је био Радомир Антић, један од најпознатијих српских фудбалских стручњака, бивши селектор репрезентације Србије, који је пре два дана умро у Шпанији али вероватно се на прсте две руке могу избројати они који знају да је „најпознатији Ужичанин“ пореклом испод планине Велики Виторог у југозападној Босни. Из краја који је познат као Јањ.
Наш саговорник, који је из одређених разлога замолио да му не наводимо име, чак тврди да је Антић рођен у Јању.
-Моја баба је из села Вагана, од Радомирових Антића. Од ње али и других рођака и комшија сам чуо да је он рођен на Великом Виторогу. Као и већина Јањана, они су имали своје зграде на планини и он је горе рођен. Није ми јасно зашто му у биографији пише да је рођен у Житишту. Његов отац је био војно лице. Прво су из Јања одселили у Банат а кад је Радомир имао шест година војна служба је његовог оца и целу породицу одвела у Ужице.
Радомир је највећи део фудбалске каријере провео у Партизану, чинећи непрелазни бековски тандем са Ивицом Голцем. Међутим, светску фудбалску славу је стекао као тренер у Шпанији, где је предводећи Атлетико Мадрид у једној сезони освојио дуплу круну, првенство и куп те земље. Годину дана фудбалски свет је са неверицом гледао како тим који предводе два Србина, Антић као тренер а Милинко Пантић као голгетер, који немилице тресе противничке мреже, држе фудбалски час Реал Мадриду и Барцелони.
Антић јесте најпознатији али није једини Јањанин који је стекао светску славу. По популарности за петама му је НБА кошаркаш Мирослав Радуљица, који је са репрезентацијом Србије освојио сребрну медаљу на Олимпијским играма у Рио де Женеиру, сребрну медаљу на Светском првенству у Шпанији и сребрну медаљу на Европском првенству у Истанбулу.
Под Великим Виторогом, планином на тромеђи између Јања и Шипова, с једне, Купрешке висоравни и Шеменоваца с друге и Гламоча и Хрбљине, с треће стране поникао је и Дарко Миличић, кошаркашки репрезентативац, који је направио завидну каријеру у НБА лиги, играјући за Детроит, Орландо меџик, Мемфис гризлисе, Њујорк никсе, Минесота тимбервулвсе и Бостон селтиксе.
Јањске корјене има и чувена спортска породица Качар, браћа боксери Слободан и Тадија Качар и фудбалер Гојко.
Гојко је играо за Војводину из Новог Сада а баш га је земљак Радомир Антић уврстио у репрезентацију Србије, која је 2010. године учествовала на Светском првенству у Јужној Африци.
Слободан Качар је најуспешнији српски боксер свих времена. Боксујући у полутешкој категорији, Слободан је на Олимпијским играма у Москви 1980. године освојио златну медаљу и те године био проглашен за најбољег спортисту СФРЈ. То је једини српски боксер који је постао олимпијски шампион. Слободан је био и светски првак, вишеструки првак Југославије и Балкана.
А о каквом спортисти се ради говори податак да је невероватних 8 година и 4 месеца боксовао без пораза, по чему је без конкуренције у историји бокса. За то време нанизао је 120 победа: 99 у аматерској и 21 у професионалној каријери.
Његов рођени брат Тадија је у својој пребогатој каријери освојио и сребрну медаљу на Олимпијским играма у Монтреалу 1976. године. Две године касније освојио је сребрну медаљу на Светском првенству а два пута је био вицешампион Европе.
Јањска висораван, која је чувена по манастиру Глоговац, изнедрила је и двојицу у свету познатих великодостојника Српске православне цркве: садашњег владику милешевског Атанасију Ракиту, који је пре тога био епископ бихаћко-петровачке, па хвостанске епархије и владику Митрофана Кодића, епископа канадског, једног од водећих православних теолога.
Јањани су и Никола Рађен, ватерполо репрезентативац Србије, Драган Маријанац, рукометни репрезентативац Србије, Драган Нишић, бивши одбојкашки репрезентативац Југославије и Горан Ћато, бивши одбојкашки репрезентативац Србије.
Кршевити али прелепи крај на падинама Великог Виторога изнедрио је и познатог бањалучког политичара и лекара, вишеструког народног посланика Крсту Јандрића, најпознатију новинарку БН телевизије Сузану Рађен Тодорић и њену рођаку и „београдску“ колегиницу Сузану Миличић.
Кад је наука у питању, боје Јања бране универзитетски професори и доктори наука Раде Ракита, Момчило Сакан, Маринко Учур, Бранко Ракита и Драган Унчанин.
На пољу културе, ту су Перо Квргић, загребачки телевизијски и позоришни глумац, са 55 улога у филмовима, серијама и позоришним представама, писац дечије поезиије из Београда Мирослав Кокошар и диригент и композитор Боро Војиновић.
Власник новосадског „Виторог промета“, једног од највећих произвођача намештаја у Србији, Милан Маријанац је из Јања.
У време социјалистичке Југославије Јањ и Стројице били су познати и по народном хероју Ради Маријанцу, храбром ратнику, који се прославио командујући Седмом крајишком бригадом и Влади Поповићу, градоначелнику Новог Сада.
Иако су отишли у бели свет, сви они су се често враћали и враћају Јању, Јањским отокама и Великом Виторогу, као што и кажу стихови из једне песме групе „Виторог“: „шта ја могу када срце сања, мој Виторог и долину Јања“.