ЗАШТО БОГ НИЈЕ УСЛИШИО МОЛБЕ СВОГ РАБА НЕНАДА ПЕРИЋА: Не може да прежали функцију
Због текста „Много функционера СНС заражено вирусом мишијег грипа – Сакрили се у мишије рупе, ћуте и чекају функцију“, који је преузело више српских портала и других медија, на мене су се обрушили Живан Ђуришић, Марко Шућур и Ненад Перић. Чопоративно. Први се огласио Ђуришић. Не верујем да је Гугл уопште стигао да обради Ђуришићев коментар а већ га је подржао Шућур, да би се онда огласио и најпознатији политички голуб превртач, не само у Великој Плани, него и у широј околини. Луна Ђогани плањанске политичке сцене.
Препознали се и уплашили за закулисне кадровске комбинације, које праве на штету СНС и Велике Плане и нахрупили из мишије рупе у коју су се били сакрили чим је опозиција, након насилног покушаја заузимања Скупштине Србије, најавила да ће исто покушати и у Великој Плани.
И док су Ђуришић и Шућур моје писање прокоментарисали у границама политичке коректности, Брозово идеолошко недоношче, које се поноси тиме што је 50 година у политици и на функцијама, се на мене обрушило њему својственим уличарским речником. Као што то често бива код људи који су навикли да „мањак“ памети компензују још већим „мањком“ образа, Перић је пишући о мени насликао свој аутопортрет. Који објашњава зашто је променио толико странака и власти, у свакој се курчио да се он пита а у свакој уствари био „мали од палубе“. И своју исфрустрираност због тога што је увек трећи-четврти а никад први прикривао галамом.
Психијатри су утврдили да су протоком времена све љубави слабије и слабије а да је једино љубав према власти и функцији све јача и јача. Вероватно зато Перић већ месецима кризира и „уједа“ око себе. Не може да се помири са чињеницом да је остао не само без никад досањаних функција председника општине и народног посланика, већ и без функције председника локалног парламента. То значи да наредне четири године неће моћи да, брукајући СНС и Општину, сеири са скупштинске говорнице и иживљава се над опозицијом. Онако како се бахати, заштићени влашћу и гомилом, увек иживљавају над слабијима. Нити да, свако мало, гледаоце локалних телевизија малтретира својим испразним километарским комуњарским флоскулама.
Дрзнуо се да предавањење о моралу у политици држи човек који би, због броја странака које је променио и политичких бракова које је склапао, комотно могао да држи предавање о ономе што неки називају политичком проституцијом.
Није пристојно да се било ко хвали тиме да је 50 година у политици, у власти, на функцијама. А посебно је дегутантно ако то чини човек који је за тих 50 година променио више политичких „кревета“ него Луна Ђогани ријалити љубавника.
Не помињем случајно малу Ђоганијеву. Запањујуће је колико је Перић у емотивном смислу сличан овој узорној српској домаћици. Чим уђе у неки ријалити, Љуљета себи нађе мужа и пред целом Србијом се заклиње на вечну љубав. Тако и Перић. Чим се закачи за неку владајућу странку или коалицију и добије функцију, он се као шипарица „заљуби“ у њеног председника. И та љубав траје све док је та странка на власти.
Откако је, на срамоту СНС, изабран за председника Скупштине општине Велика Плана, Брозово идеолошко недоношче не престаје да, као заљубљени тетријеб у свитање, пева о љубави према Вучићу и СНС.
Изгледа да Перић верује да је грађане Велике Плане уместо епидемије короне задесила епидемија амнезије, па су заборавили да је на сличан начин љубав изјављивао Брозу и комунистима, ССРН и Мики Шпиљку, Милошевићу и СПС-у, Банету Ивковићу и странчици коју им је (ради уништавања СПС) оформила досовска УДБА, Динкићу, Г 17 и Уједињеним регионима Србије, Бориславу Пелевићу и Странци српског јединства, Шулкићу и ДСС а богами и Душану Марићу и радикалима. Уз успутне флертове са ДС, Верољубом Стевановићем, Драганом Јовановићем…Ни Ранковићева УДБА-а, а камоли Гашићева БИА, не би могла тачно да утврди у колико је тај странака и коалиција био.
А кад га нико не би хтео, овај политички шарлатан би, вероватно због патолошке потребе да буде неко, формирао сопствене групе грађана. И онда се са њима удавао. Тамо где је била власт.
Жао ми је Перића али шта ћу му кад није слушао од себе паметније. Узалуд сам га упозоравао да, у његовим годинама, такви изливи љубави лоше утичу на здравље. А код пристојних грађана Велике Плане и чланова СНС изазивају гађење.
Да човеку није добро свима је постало јасно на последњем новогодишњем пријему који је приредио председник општине Велика Плана Игор Матковић. Уобичајено је на сличним пријемима да се гостима обрати домаћин. Овде је Перић просто „отео“ микрофон од збуњеног Матковића, који је зачуђено слегао раменимa и погледом питао шта се дешава.
Перићев говор је био најбљутавији и најјаднији говор који је икад одржан у свечаној сали мотела „Унион“. Дегутантна бујица полтронства. Било је мучно и смешно слушати и гледати како се, док га зној пробија, труди да наличи на Вучића. Мићко Љубичић му није раван. Да су га гледали Ана Брнабић из првих премијерских дана и поједини министри, љубомора би их загушила јаче од короне.
Познато је да председник Србије практикује да у својим говорима цитира једну или две мудре изреке неког светског филозофа, политичара, књижевника…У жељи да буде већи Вучић од Вучића, покаже се колико је паметан и препоручи за председника општине, Перић је отишао толико далеко да је у свом урнебесном говору на новогодишњем коктелу, мртав озбиљан, све значајно погледујући изнад наочара, седам-осам пута цитирао мисли знаменитих људи. Ако нисам погрешио у бројању. Што је врло могуће, јер сам сву пажњу усмерио на то да не праснем у смех.
Збуњени том бујицом улизништва, гости окупљени на коктелу су се међусобно загледали и криомице смешкали. А кад је на крају говора ова комуњара у помоћ за спас своје и душе локалне власти позвала Бога, цркву и свештенике, неки окупљени више нису могли да се уздрже од смеха, док су се присутни свештеници погледали и прекрстили.
На Перићево велико разочарење, испоставило се да је сав тај циркус, све то пузање у седмој деценији живота, све то самопонижавање, било узалудно. Нису помогли ни Ниче, Заратустра, Конфучије, Моша Пијаде, Мира Марковић, па чак ни Дара Бубамара. Или кога је већ то вече цитирао. Истина је да Бог прима молбе чак и од грешних комуниста али не практикује да се због њих меша у кадровску политику политичких странака и локалних самоуправа. Чак ни у небеској Србији.
Наравно, Перић не треба да клоњава духом. Губитак функције није смак света. Кад тад Вучић и СНС ће пасти с власти. Ето њему прилике да се учлани у још једну владајућу странку. И дочепа функције. Можда ће овај пут мало више попричекати. Млад је, тек је закорачио у другу годину старосне пензије.