ДАНАС ЈЕ БИЛО ПРАЗНИЧНО И ТУЖНО У РАДОВАЊСКОМ ЛУГУ: 203 године од убиства Вожда Карађорђа
Пише: Душан Марић
Парастосом у Цркви светог архангела Гаврила и полагањем венаца данас је у Радовањском лугу код Велике Плане обележена 203. годишњица убиства вође Првог српског устанка Ђорђа Петровића Карађорђа, једног од најбољих српских војсковођа свих времена.
Годишњица једног од значајнијих датума српске историје и годишњица једне од највећих националних срамота, која је у колективној свести народа, за веки вековa, утиснута као злочиначко кумоубиство.
Свети архангел Гаврило је и крсна слава цркве у Радовању, па је данас на овом историјском месту истовремено било и празнично и тужно. Празновала се слава и туговало због Карађорђевог убиства.
Након парастоса који је служио помесни свештеник Никола Стојанац, на место на којем је Карађорђе био сахрањен, пре него што су посмртни остаци пренети у задужбину коју су његови наследници подигли на Опленцу, венце су положиле делегације општине Велика Плана, Удружења потомака ратника од 1912. до 1918. из Милошевца, Удружења краљевина Србија и странке Покрет обнове краљевине Србије.
Убиство великог српског јунака Ђорђа Петровића догодило се 26. јула 1817. године.
Серија необичних и трагичних догађаја почела је када се Карађорђе, после четири године проведене у добровољном изгнанству у Русији, вратио у Србију.
Док је био у Русији одржавао је везу са великим пријатељом и кумом Вујицом Вулићевићем, својим војводом и саборцем из многих љутих бојева против десетоструко надмоћније турске армије.
Вулићевић је о својим контактима са кумом обавештавао Милоша Обреновића. Велика је вероватноћа да су кумови (Карађорђе је био у кумовским везама и са Обреновићима) лажним информацијама које су му слали о стању у Србији и расположењу народа и намамили вођу Првог српског устанка да се у јулу 1817. године запути назад у отаџбину. Са намером да подигне нови устанак за ослобођење Србије од исламских варвара из Мале Азије.
Има историчара који тврде да је пресудну улогу у намамљивању Карађорђа да се врати у Србију и његовом свирепом убиству одиграла и енглеска дипломатија. Као што је познато, у то време али и пре и после њега, званични Лондон је имао пресудан утицај на Истамбул и Османску царевину.
На Вујичин предлог, по повратку у Србију, Карађорђе је за за своју базу изабрао Радовањски луг, дубоку и шумом обраслу долину удаљену десетак километара од Велике Плане, власништво мештанина Драгића Вујкића, у који је стигао са својим верним пратиоцем Наумом.
Карађорђе и Вујица су се састали у Радовањском лугу и заједно појели вечеру коју је Вујица донео из своје Азање. Пред зору, 26. јула, био је велики светац Архангел Гаврило, док је Карађорђе спавао, унајмљени убица Никола Новаковић га је убио секиром. За убиство је искористио тренутак када је Карађорђев пратилац Наум отишао на оближњи поток, по воду.
Мртвом Карађорђу Новаковић је јатаганом одсекао главу и предао је Вујици Вулићевићу, који је однео Милошу Обреновићу.