УПРКОС КОРОНИ, КИШИ И ГРМЉАВИНИ: Хиљаде верника данас посетиле манастир Копорин
Пише: Душан Марић
Данас су манастир Копорин код Велике Плане, упркос епидемији короне и промењивом времену, уз смењивање сунца са кишом и грмљавином, посетиле хиљаде верника из разних српских крајева, које су дошле да се поклоне моштима деспота Стефана Лазаревића.
Српска православна црква 15. јула слави празник Пренос моштију Светог првомученика и архиђакона Стефана и тог дана, по традицији, у Цркви светог Стефана Првог великомученика, како се назива копоринска светиња, отвара се сандук у којем почивају посмртни остаци за које се верује да припадају сину кнеза Лазара.
Данашњој служби у манастирској порти присуствовало је више стотина верника, који су сатима чекали у реду да уђу у цркву и купе свеће у манастирској продавници.
Ретко ко од њих је користио заштитну маску или поштовао прописано растојање од два метра, јер су уверени да су кад уђу у порту светиње заштићени од сваког зла.
Највише верника дошло је из околних места Велика Плана, Смедеревска Паланка и Смедерево али су путеве око манастира закрчили и аутомобили са регистрацијама Београда, Крушевца, Новог Сада, Беча, Крагујевца…
Доступна историјска грађа наводи на закључак да је манастир Копорин деспотова задужбина, коју је он подигао између 1402. и 1427. године. Наиме, у манастиру се налази фреска старијег сина цара Лазара и кнегиње Милице на којој је потписан као деспот а ту титулу је добио када је након Ангорске битке, на повратку у Србију, посетио Цариград.
Више пута Турци су манастир палили и рушили до темеља, а последњи пут обновљен је 1885. године, када је добио садашњи изглед.
Приликом замене подних плоча у храму у току 1977. године, у северозападном углу брода цркве, испод фреске на којој је приказан Деспот Стефан, пронађене су мошти које су биле на дну гробнице. Након детаљног антрополошког и палеопатолошког прегледа, који је извршио познати антрополог из Лондона Србољуб Живановић, закључено је да се ради о моштима особе чији опис по физичком изгледу, годинама старости и пронађеним ранама одговара сачуваном опису деспота Стефана.
Међутим новија истраживања и ДНК анализе тамо пронађених посмртних остатака показују да је тело Деспота Стефана сахрањено у његовој највећој задужбини, манастиру Манасија код Деспотовца.
С обзиром да је утврђено да посмртни остаци у Манасији припадају особи која је у првом степену сродства са кнезом Лазаром Хребљановићем, има и заговорника теорије да је Деспот Стефан ипак сахрањен у Копорину а да је у Манасији сахрањен његов млађи брат Вук.
Епископ браничевски Игњатије није дозволио да се изврши ДНК анализа посмртних остатака у Копорину а нагађања где је сахрањен бивши српски владар пресекао је филозофским закључком: „Стефан је тамо где народ верује да јесте“.
Браћа Стефан и Вук Лазаревић уплела су се у међусобне династичке сукобе у Турској, између синова Цара Мурата, Сулејмана и Мусе, па су од 1408. до 1410. године чак ратовала један против другог. Стефан је ратовао на Сулејмановој а Вук на Мусиној страни. Када је, након годину и по дана ратовања против брата и Сулејмана, Вук издао Мусу и прешао на братову страну, Муса га је у једној бици заробио и погубио 1410. године.
Стефан је преминуо 1427. године од срчаног удара.
Мошти се откривају два пута годишње – 1.августа, на дан деспотове смрти и 15. августа, на дан преноса моштију деспотовог имењака – светог Стефана Првог великомученика, једног од 12. апостола, по којем су име добили старији син цара Лазара и црква у манастиру Копорин.