323.000 ГРАЂАНА КОЈИ СУ ПРЕЛЕЖАЛИ КОРОНУ ПИТА КРИЗНИ ШТАБ: Зашто при уласку у Србију и они морају у изолацију и на тестирање

Пише: Душан Марић

Држављани Србије који су преболели корону а који отпутују у иностранство, након повратка у Србију морају у десетодневни карантин или на поновно тестирање. То је одлучио државни кризни штаб за борбу против пандемије вируса корона а одлука се примењује од 21. децембра.

Изузетак су једино грађани који имају ПЦР тест који није старији од 48 сати.

Иста мера важи, и посебно погађа, државаљне Србије који живе и раде у иностранству, одболовали су корону а желели би да новогодишње и божићне празнике проведу у завичају. Са породицом. Коју многи од њих нису видели пола године па и дуже.

Ова одлука је изазвала незадовољство али и збуњеност код више од 323.000 грађана који су, по званичној државној статистици, преболели корону и који имају тест неке од овлашћених лабараторија да су негативни.

Незадовољство, зато што им је и поред тога што имају доказ да су здрави и да имају антитела посредно ограничена слобода кретања а ако прекрше то ограничење морају или у кућну изолацију или да издвоје 9.000 динара за ново тестирање.

Аутор овог чланка је први пут на корону тестиран ПЦР тестом 3. новембра. Иако сам имао већину симптома, резултат је био негативан. Тестирање је поновљено 8.  новембра и, мада су у међувремену скоро сви симптоми нестали, показало је да сам болестан од короне.

Треће ПЦР тестирање, обављено 23. новембра, као и истог дана обављени антиген тест, су показали да сам излечен. И да имам антитела.

Уочи Никољдана, 19. децембра, отпутовао сам на Купрешку висораван, у Републици Српској. Тамо сам посетио оца и у једном дану испео се на врх две планине: Малу Плазеницу и Велику Шуљагу.

По повратку, 23. децембра, на граничном прелазу Рача, упркос лекарској документацији коју сам показао, уручено ми је решење о упућивању у десетодневни карантин. Решењем ми је наложен низ радњи које сам морао предузети, пре свега око обавештавања надлежних органа.

На питање граничном полицајцу да ли му се чини да је мера коју ми је изрекао логична добио сам одговор да није, да је и сам збуњен али да он само ради како му је наређено.

Да не бих боравио у кућној изолацији, 24. децембра сам урадио четврти ПЦР тест. Следећег дана сам из Института за јавно здравље „др Милан Јовановић Батут“ обавештен да је анализа у лабараторији Батајница показала да сам негативан. Истог дана санитарни инспектор Одсека/Групе за санитарни надзор Одсек за санитарни надзор Београд, Одељење санитарне инспекције, Сектор за инспекцијске послове Министарства здравља Републике Србије, у поступку ванредног канцеларијског инспекцијског надзора над лицима донео је решење о прекиду мере кућне изолације.

Након овог искуства, намеће се низ питања, на које би кризни штаб требало да да одговор и неко логично објашњење.

Водећи светски и домаћи епидемиолози тврде да су особе које су преболеле корону и стекле антитела од следеће заразе заштићене бар неколико месеци. Да ли ова мера кризног штаба Србије значи да здравствени стручњаци у њему имају нека другачија сазнања? Ако их имају био би ред да са њима упознају јавност.

Ова мера је тим чуднија ако се има у виду чињеница да је за осам месеци од избијања пандемије у читавој Европи забележено тек неколико десетина (недовољно потврђених) случајева поновног заражавања корона вирусом.

Или је у питању немар, пропуст чланова кризног штаба? Што је недопустиво. Јер је у питању више од 323.000 грађана. И јер се чланови кризног штаба до „у ситна цревца“ исцрпљују прописујући мере и за неке, сто пута мање бројне, групације становништва.

У току писања овог теста, позвао сам граничну полицију, испричао свој случај и упитао да ли ћу уколико сутра ујутро, 28. децембра, трећи дан након што сам добио потврду да немам корону (другу потврду за месец дана), својим  аутомобилом, без иједног сапутника, одем на пола сата до Вишеграда или Бијељине по повратку поново морати у изолацију или на тестирање. Одговор је био потврдан. Што по мени није нормално.

Било би много нормалније да у изолацију или на тестирање морам након получасовне вожње у градском аутобусу у Београду, у којем се понекад тиска и по 40-50 путника, него након получасовног путовања аутомобилом у суседну државу, без иједног сапутника.