ОДЛУКА О ЗАТВАРАЊУ БИБЛИОТЕКА ЈЕ КРЕТЕНСКА: Књиге не оболевају од короне, нити је преносе
Пише: Душан Марић
Верујем да је већина мера коју је донео државни кризни штаб за борбу против короне оправдана, међутим очигледно је да исти истрајава и на неким мерама које не само што немају никаквог смисла и које су неприхватљиве, већ су супротне здравом разуму. И не само што не штите, већ угрожавају здравље становништва.
Једна од њих је забрана библиотекама да раде на уобичајени начин. Људи који воле књиге могу доћи у библиотеку али ако покушају да уђу међу полице са књигама дочекаће их трака са упозорењем да је приступ књигама забрањен.
Могу само да од библиотекара наруче књигу коју желе. А како неко да зна које све књиге постоје у некој библиотеци? Паметњаковићи су оставили следећу могућност: да вам библиотекар насумице донесе неколико књига из области која вас занима, да их ви погледате и одаберете коју желите. А ако вас ни једна од донетих не занима или сте их све прочитали, да тражите да вам донесе друге. Па колико потраје.
Око короне се много тога још не зна, око спорних питања се воде полемике али се сви домаћи и међународни стручњаци за овај билошки вирус, произведен са злочиначком намером, слажу да је шанса да се заразите преко књиге равна статистичкој грешци. Посебно ако је у питању књига коју је неко други читао пре неколико дана или, што је много чешћи случај, пре неколико месеци.
Али чак и да ствари стоје супротно, да књиге преносе вирусе, зар није већа шанса да заразите библиотекара или он вас, ако кроз ваше и његове руке, у току бирања књига, прође неколико десетина књига, него ако сами шетате између полица са књигама, гледате и бирате жељене наслове? Без икаквог блиског контакта са другом особом.
Чисто као пример, наводим случај моје матичне библиотеке. У питању је огромна просторија, површине можда и до 600-700 квадрата. У већини случајева, кад дођем да вратим и узмем књиге, тамо не затекнем ни једног другог читаоца. Као што сви знамо, Срби све мање читају. А све се више коцкају.
Каква је могућност да разгледајући књиге сложене по полицама неког заразим или од неког будем заражен, ако десет, па чак и двадесет, метара око мене нема живе душе? Никаква. А ако носим маску и рукавице, мања од никакве.
Али, чак и да је навала читалаца на библиотеке велика, у чему је проблем организовати их тако да их у библиотеку у исто време улази ограничен број. Двоје, троје, петоро….онолико са колико је могуће обезбедити да, док сами бирају књиге, не прилазе једно другом ни на пет а камоли на два метра.
Како је могуће да маска штити у аутобусу површине двадесетак квадрата у којем се тиска тридесетак путника, или у кафани исте површине у којој седи десетак гостију, или пред касама у супермаркетима пред којима се тискају десетине људи, или у тржним центрима у Београду, Новом Саду, Нишу и Крагујевцу кроз које су због новогодишњих распродаја дневно пролазиле десетине хиљада људи, а не штити у празној библиотеци од 600 квадрата у којој нема ни једног другог читаоца?
Како је дозвољено да се док ово пишем испред жичара на Копаонику тискају на стотине људи (погледати фотографију коју сам управо добио), од којих многи немају маску али није дозвољено да човек оде у празну библиотеку и себи одабере књиге које жели да чита?
Само неко ко је тешки кретен, односно неко ко нема појма или ко има злу намеру, може да донесе одлуку да у време било које заразне болести библиотеке не могу да раде нормално а кладионице и коцкарнице могу.
Постоји само једно реално објашњење: да циљ мера које се доносе у циљу сузбијања короне није само сузбијање заразе већ и ограничавање људских слобода. Претварање људи у послушне опитне зечеве.
Онима који ће ми приговорити да сличне мере постоје и у многим другим земљама, постављам само једно питање: ако друге земље, по диктату фармацеутске, политичке и економске мафије, која је произвела овај вирус и која очигледно диктира ток ширења болести и њен утицај на светску економију и човечанство, донесу одлуку да се против короне боримо тако што ћемо сваки дан по сат времена дубити на глави, хоћемо ли да дубимо?
Затварање библиотека је неприхватљиво управо из здравствених разлога. Наиме, јасно је да мере обавезног ношења маске, ограничавања слободе кретања, ограниченог рада кафана и ресторана, забране окупљања и друге мере, посебно ако оне трају већ десет месеци, код већине људи изазивају потиштеност. Психолози, психијатри и социолози се слажу да ће последице те психозе бити дуготрајне и да ће их имати велики број људи.
С друге стране, научно је доказано да ништа не опушта као читање. У ситуацији кад су ограничена окупљања, кад је ограничен рад кафана, кад нема спортских такмичења, кад кризни штаб преко свих медија, из минута у минут, месецима, народ бомбардује препоруком „останите код куће“, кризни штаб и држава би уместо затварања библиотека требали да воде кампању да позивају људе да што више читају (књиге а не таблоиде) и посећују библиотеке. А не да, практично, забрањују њихов рад.
Осим ако већини у кризном штабу није циљ да народ присили да гледа телевизију и ужива у „Фарми“, „Паровима“, ријалити наступима појединих политичара и естрадизованих здравствених радника, који од гостовања од једне до друге телевизије, давања интервјуа и изјава већ месецима не стижу да сврате до болница у којима раде.