ЏЕЈ ПОЧИВА У АЛЕЈИ ЗАСЛУЖНИХ ГРАЂАНА: Да ли ће Кристијан у Алеју великана?

Пише: Душан Марић

Пре месец дана чуо сам да је умро певач Џеј Рамадановски. Али тек данас сам сазнао да је овај „узорни“ грађанин сахрањен у Алеји заслужних грађана у Београду. Тамо где пре две деценије није било места за Слободана Милошевића. Вишеструког председника Србије и Југославије. Као ни за академика Владету Јеротића, чувеног неуропсихијатра и психолога, који је објавио 33 књиге и десетине стручних студија и чланака.

Кад се каже Алеја заслужних грађана ја, логично, одмах помислим да се тамо сахрањују заслужни грађани. Они који су нечим задужили свој град или своју државу. И који су били пример осталим грађанима. И на које се, као на могуће узоре, може указати младим нараштајима.

Па се питам чиме је то овај естрадни завбављач, чији је живот био обележен скандалима, задужио Београд и Србију? Толико да би догурао до Алеје заслужних грађана? Да ли зато што је девет година провео на преваспитавању у „Васи Стајићу“ и другим поправним домовима? Да ли зато што се показао добар у џепарењу, „шанирању“,  и другом ситном криминалу? Или зато што је добро савладао занат познат као шибицарење? Или можда опијањем и дрогирањем? Или, и у време највеће славе, деведесетих година прошлог века, дружењем са познатим београдским криминалцима? Или зато што је, по сопственом признању, „после брата Лукаса“ био највећи коцкар на српској естради?

И којој будали је уопште пала на памет сулуда, за пристојну Србију увредљива, идеја да он буде сахрањен у друштву најзаслужнијих?

Која је порука послата Србији, посебно омладини? У најмању руку, да шибицарење, ситне крађе, опијање и дрогирање и нису баш толико штетне друштвене активности. Мало коцкам, мало пијем, мало се обезнаним од алкохола у друштву са Арканом и осталим криминалцима, траву сушим па је пушим…мало, по мало, мало помало и до Алеје заслужних грађана.

Да ли је Џеј био добар певач? Јесте. Да ли је то довољно за друштво заслужних грађана? Није. Да ли је исти некад учинио ишта значајно за Београд и Србију, ако ништа друго а он бар држањем хуманитарних концерата? Није.

Замишљам како за неколико деценија млада Србадија шета по Алеји заслужних грађана и знатижељно чита натписе на надгробним споменицима: Луна Ђогани, Ана Бекута, Аца Лукас, Лепа Брена, Кија Коцкар, Северина…Наравно, ту ће се наћи место и за Ненада Синђелића Гастоза. Радио је скоро све оно што је радио и Џеј Рамадановски а приде два пута је победио у ријалити програму „Парови“.

Овом друштву узорних грађана недостајаће само Илија Граховац и Кристијан Голубовић. Без обзира за несумљиве заслуге за развој културе и еманципацију српског друштва и источно од Дрине, Змај од Шипова ће скромно инсистирати да буде сахрањен на сеоском гробљу у родном Чифлуку. А Кристијан ће почивати у Алеји великана. Зато што је крупан. У сваком смислу. Висок је два метра а тежак 130 килограма. Без својих криминалних досијеа. А заједно са њима сигурно тежи више од 200 килограма. Сасвим довољно за Алеју великана.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *