СКАНДАЛОЗНА ПРЕСУДА ВИШЕГ СУДА У СМЕДЕРЕВУ: Да Велика Плана за улицу тајкуну плати 300.000 евра

Пише: Душан Марић

Општина Велика Плана је дужна да АД „Шумадија“ из Велике Плане, коју заступа Предраг Рстић из Београда, исплати око 300.000 евра на име накнаде за земљиште на којем је изграђена улица Алексе Шантића. У питању је део улице на који излазе Аутобуска станица „Југопревоза“, круг ЈКП „Милош Митровић“, бензинска станица „НИС“ и пекарска индустрија „Напредак“. Тако је одлучио Виши суд у Смедереву.

Иза ове, наизглед уобичајене, информације о досуђивању накнаде за земљиште крије се компликована прича, коју би тешко размрсила и Агата Кристи а чији садржај је само један у низу показатеља колико је приватизација у Србији била стихијска и пљачкашка. Посебно у време кад су државом управљале ДС, ДСС и остале странке досовске коалиције.

Виши суд у Смедереву је 5. фебруара 2021. године пресудио да општина Велика Плана „Шумадији“ исплати 32.151.177 динара, са законском затезном каматом, почев од 9. јула 2019. године, као и 733.000 динара на име судских трошкова.

У жалби Апелационом суду општина Велика Плана истиче да је одлука Вишег суда у Смедереву незаконита из низа разлога. Између осталог, зато што је у катастру као власник земљишта уписана Република Србија, држаоци су „Шумадија“ и физичка лица, док је Општина само држалац на улици за коју није издата грађевинска дозвола.

Уз то, у питању је јавна површина, која по закону није могла бити предмет приватизације. Председник општине Велика Плана Игор Матковић тврди да није ни била.

-У списима предмета не постоји ни један доказ да је предметна парцела била обухваћена приватизацијом, односно да је била укључена у ликвидациону масу.

У жалби се даље наводи да „Шумадија“ над тим земљиштем никад није имала право својине, већ само право коришћења, које је стекла 28. јуна 1968. године, склапањем уговора са Железничким транспортним предузећем Београд.  По мишљењу правних заступника општине Велика Плана, тај уговор је ништаван, јер земљиште, као јавно добро, није могло бити предмет правног промета „а нарочито не између правних лица која су била само корисници на непокретностима у друштвеној својини, сада у својини Републике Србије“.

Од 1884. године преко спорног земљишта је пролазила пруга, а након измештања шина, шездесетих година двадесетог века, на истом је изграђена улица.

Заврзлама је почела 4. марта 2003. године кад је, након спроведене јавне лицитације, Предраг Рстић постао (су)власник 70 одсто друштвеног капитала предузећа за угоститељску делатност „Шумадија“, чије се седиште налази у ужем градском подручју Велике Плане. За само 10.322.000 динара дошао је у посед ресторана „Шумадија“, чувеног мотела „Стари храст“ на ауто-путу Београд-Ниш, ресторана „Европа“ и више других објеката, на земљишту површине неколико хектара.

Четрнаест година касније, 19. априла 2017. године, Оделење за урбанизам, грађевинарство, имовинске и стамбено-комуналне послове у Великој Плани донело је решење којим се „Шумадији“ и њеном новом власнику не дозвољава да на земљишту које се налази у улици Алексе Шантића уместо права коришћења упишу право својине. Уз образложење да је у питању јавна површина, на којој никад није спроведен поступак експропријације.

Осам месеци касније, 22.12.2017. године, АД „Шумадија“ је поднела тужбу да јој се као накнада за изузимање спорног земљишта исплати 29.428.700 динара. Две године касније, тужбени захтев је подигнут на астрономских 859.805 евра у динарској противредности.

Општина је одговорила да је тужба неоснована, да ни она ни тужилац нису правно легитимисани и навела све разлоге који су наведени и у жалби која је упућена Апелационом суду.

Међутим, Виши суд у Смедереву је 9. јула 2019. године донео пресуду да Општина „Шумадији“ исплати 32.151.177 динара и судске трошкове од 500.500 динара.

Одлучујући по жалбама странака, Апелациони суд је 21. маја 2020. укинуо пресуду Вишег суда и вратио му предмет на поновно одлучивање, указавши да је потребно да се утврди да ли је спорна парцела 1968. године била јавно добро. А ако јесте да ли је Железница њоме могла слободно да располаже и право коришћења пренесе на „Шумадију“. Као и да ли је то право било предмет приватизације.

У поновном поступку, Виши суд је поново закључио да је Општина пасивно легитимисана, јер су по закону све улице на њеној територији, па и улица Алексе Шантића, у њеној својини и поново се позвао на уговор између „Шумадије“ и Железнице из 1968. године.

Суд је закључио да Општина није извршила формалну али јесте практичну експропријацију спорних парцела и да је била дужна да „Шумадији“ плати накнаду.

-Папир трпи све. Али никакво фингирање са папирима не може да потаре чињеницу да је још од краја 19. века па до данас то земљиште јавна површина. До 1968. године било је железничка пруга а после тога улица. Имовина свих становника Велике Плане  – упозорава Матковић.

Да одлука Вишег суда у Смедереву није само незаконита већ и апсурдна мишљење је и пензионисаног судије Живана Ђуришића, бившег народног посланика у Скупштини Србије, који подсећа да је у Процени вредности капитала предузећа наведено да је површина земљишта и објеката 61.259 метара и да је њихова тржишна вредност 24.388.000 динара.

-А сад Виши суд за 13.777 метара земљишта досуђује накнаду 32.151.177 динара. Како то да петина неког земљишта може бити већа него процењена тржишна вредност целог земљишта и на њему подигнутих објеката, чија је површина неколико хиљада метара? Поменућу само два објекта на ауто-путу: чувени мотел „Стари храст“ и ресторан Европа. То није нормално. Ова пресуда је рецидив пљачкашке досовске приватизације, која је ојадила Србију и њене грађане.

Председник општине Игор Матковић, са жаљењем, истиче да је изгубио поверење у Виши суд у Смедереву, као и да Општина разматра да ли да против појединих учесника у овој имовинско-правној заврзлами поднесе кривичне пријаве.

-Две скандалозне пресуде тог суда у овом случају, чије би спровођење опустошило буџет Општине, учврстиле су ме у уверењу да ће Србија још дуго трпети последице накарадне партијске реформе правосуђа коју је спровела ДС а у којој су на судијске дужности дошли појединци којима је лични интерес изнад интереса правде, Србије и њених грађана.

У време кад је огромна имовина „Шумадије“ продата за тадашњих 150.000 евра, један оближњи локал осредње величине, у којем се данас налази банка „Интеза“, продат је за 110.000 евра.