ШТА УСТВАРИ ХОЋЕ ОВАЈ ЧОВЕК: Игор Јурић не престаје да замајава јавност

Пише: Душан Марић

Не сумњам да је жеља да помогне деци жртвама насиља била основни покретачки мотив за јавни друштвени ангажман Игора Јурића али како време пролази стиче се утисак да ту жељу све више потискује жеља за сопственом промоцијом, настојање да се стално буде у центру пажње.

На то упућује и Јурићево јучерашње напрасно напуштање састанка који је за њега и његове сараднике организован у Министарству унутрашњих послова и брже-боље јавно разглашавање тог свог неодговорног и глупавог поступка на друштвеним мрежама.

У покушају правдања напуштања састанка, он је индиректно, на перфидан начин, оптужио државу да јој је проблем потраге за несталом децом небитан а себе помпезно промовисао у овлашћеног заштитника сваког детета у Србији. Цитирам део његове објаве на друштвеним мрежама: „Као неко ко је испред сваког детета и великог броја грађана Србије…“

И све то зато што састанку није присуствовао министар полиције Александар Вулин. Присуствовали су државни секретар МУП-а Бојан Јоцић, шеф Одсека за потрагу криминалистичке полиције Зоран Вуковић, шеф Одсека за малолетничку деликвенцију Управе криминалистичке полиције Оливера Зечевић, представници Секретаријата МУП, као и Сектора за међународну сарадњу, европске послове и планирање, дакле најпозванији појединци у српској полицији за ову проблематику. Али за Јурића су сви они боранија и њему је било испод нивоа да разговара са њима.

Ово наличи на својеврсно дизање улога и саморекламу. Прво, верујем да је Јурић знао да Вулин неће присуствовати састанку. А ако није знао могао је да се распита код оних који су га позвали. Ко пита, не скита. Па ако добије одговор да није предвиђено присуство министра, да не оде на састанак. На закључак да је у питању смишљена представа упућује и чињеница да Јурић састанак у МУП-у није напустио одмах, чим је видео да нема Вулина, него касније. Као и његова изјава „ми настављамо борбу, грађани Србије ће и овај пут показати своју снагу“, која помало мирише на претњу а још више на политику. Маћехинска и неодговорна држава не води рачуна о деци али је ту дежурни заштитник Јурић да је на то примора. Уз помоћ грађана.

Није ово први пут да се Јурић понео неодговорно. И према грађанима Србије и према улози „неког ко је испред сваког детета“, коју је себи нимало скромно доделио.

Прошле године је заталасао јавност изјавом да у Србији постоји познати политичар педофил, који је напаствовао девојчицу од 13 година,  више пута око тога дизао прашину у јавности, најављивао да ће саопштити његово име али то није учинио. Чак је и председник Србије Александар Вучић јавно апеловао  на Јурића да саопшти о коме се ради. Узалуд. Након узимања његовог исказа 5. јуна 2020. године Више јавно тужилаштво је саопштило да Јурић ни њима није саопштио ни име педофила, ни име девојчице и да се на основу његовог исказа није могао утврдити њихов идентитет.

Постоје два могућа објашњења овог случаја. А које год је у питању, не говори добро о Јурићу. Ако неко јавно понавља да зна да је један моћни политичар педофил а да је жртва одређена девојчица од 13 година, намеће се закључак да он зна њихов идентитет. Уосталом, сам Јурић је доцније изјавио да му је девојчица рекла који политичар је у питању а тврдио је да има и доказе у виду фотографија. И он је био дужан да то званично саопшти надлежним државним органима. Практично, овде се ради о непријављивању тешког кривичног дела, што је – кривично дело.

Друга могућност јесте да је у питању Јурићева измишљотина. Што, с обзиром на тежину дела и осетљивост теме, не би било ништа друго до чињење кривичног дела узнемиравања јавности.

Али то Јурићу није сметало да настави да, с времена на време, јавност подсећа на причу о Н.Н. педофилу и Н.Н. девојчици. Наравно, опет без откривања идентитета. Годину дана је са грађанима Србије и новинарима играо својеврсну памтомиму, остављајући им да нагађају на кога мисли. Што је крајње неодговорно и безобразно.

А ту пантомиму је наставио и након оптужби Маринике Тепић на рачун Драгана Марковића Палме. Медијско и политичко надгорњавање око тог случаја улази у други месец, Јурић се труди да и тај случај искористи за промоцију себе, својих ставова и своје фондације али је и даље сумњиво недоречен. Обиграва као киша око Крагујевца. Стално најављује да зна нешто епохално, иде са телевизије на телевизију, прича ли прича, али никако да преко уста превали име и презиме насилника. Или „насилника“.

Међутим, није у питању само један педофил којег Јурић својим ћутањем штити. Или, што је друга могућност, само један педофил којег је Јурић измислио. Медији су 22. јануара прошле године објавили његову изјаву да постоји пет моћника из Београда, Новог Сада и Суботице који су имали односе са децом, да о томе има доказе не само он, већ и два његова пријатеља.

-Доказе и фотографије које поседујемо, а тичу се људи познатих јавности који злостављају децу, нису само код мене. Имају их и моја два пријатеља, и уколико ми се нешто деси, они ће их пустити у јавност – изјавио је Јурић.

-Неки од њих често праве забаве с децом од 12 до 15 година. По ономе што се види на фотографијама -које имамо, на једној се види групни секс с децом, док је на другој само старији човек са дететом. Веома брзо предаћемо доказе тужилаштву.

Како тада, тако и данас.

Гостујући 9. марта прошле године у јутарњем програму једне телевизије са националном фрекфенцијом, он је поновио да његова фондација има доказе за још пет особа због злостављања деце.

-Мислим да ћете се изненадити када будете чули ко су следећи људи за које прикупљамо доказе.

Није било никаквог изненађења, ни доказа. Јурић је „заборавио“ да саопшти обећана имена.

Оваквим понашањем Јурић не само што узнемирава и збуњује јавност већ и обесхрабрује жртве насиља и чланове њихових породица да насилнике пријаве надлежним органима. Јер ако случајеве насиља (а овде имамо пет случајева о којима он говори и за које тврди да има доказе) не сме или не жели да пријави он, који се свакодневно декларише као борац против насиља над децом, неко ко има регистровану фондацију за заштиту деце, неко ко може да допре до највиших функционера и институција у Србији, неко ко има подршку појединих европских центара моћи (у саопштењу за јавност из октобра 2018. године признао је да је Европска комисија његовој фондацији за само један пројекат донирала 107.000 евра) и неко ко се буса у прса да је „испред сваког детета“, како да се на тај корак одлуче неко дете и његови родитељи?

Ако је и од Јурића, превише је.