ЂИНЂИЋ ПОЗВАО НАТО КОМАНДОСЕ У БЕОГРАД: Хтео да на Видовдан 2001. са Милошевићем у Хаг изручи и Младића

Пише: Душан Марић

Тадашњи премијер Србије и лидер владајуће коалиције ДОС-а Зоран Ђинђић је настојао да на Видовдан 2001. године, уз Слободана Милошевића, Хашком трибуналу изручи и Ратка Младића. И за то је тражио помоћ НАТО пакта. То у својим мемоарима, који су објављени под насловом „Мир и казна“ тврди Флоренс Артман, тадашњи портпарол Хашког трибунала.

Слободан Милошевић је Хашком трибуналу изручен 28. јуна 2021. године, на велики национални празник Видовдан. Изручење вишеструког председника Србије и Југославије у Хаг баш на годишњицу Боја на Косову, 1389. године, који Срби сматрају за најсудбоноснију националну битку, једно је од највећих понижења у новијој српској историји. Које су Ђинђић и остали лидери ДОС-а српском народу очигледно приредили намерно, са циљем да што више убију његову националну свест. Да није то у питању, они би Милошевића изручили на неки други датум, например 26. јуна или 2. јула.

Србија је тако постала прва држава у модерној историји која је свог председника, више пута бираног на демократски изборима, изручила неком суду у иностранству.

Већина Срба пребацивање Милошевића у Хаг, са лисицама на рукама, у понижавајућем клинчу између два полицајца, као да је у питању окорели криминалац, ставља у раван највећих националних срамота, какве су убиство Карађорђа у Радовањском лугу, убиство кнеза Михаила у Кошутњаку или масакрирање краља Александра Обреновића у Белом двору.

Ако је веровати Флоренс Артман, а нема разлога да јој се у овом случају не верује, јер она и покојни премијер су, бар кад су хашке оптужнице против Срба и однос према Милошевићу у питању, увек били на истој страни, тадашњи премијер Србије је сматрао да срамотно видовданско изручење Милошевића није довољно, већ да би било добро тог дана српски народ и додатно понизити хапшењем и изручењем Ратка Младића.

Ваљда по логици: да Срби са обе стране Дрине добију своје. Да ови у Србији буду понижени изручењем Милошевића а ови у Републици Српској изручењем Младића.

На Видовдан. Уз помоћ НАТО пакта. Уз помоћ оних који су само две године раније, са 700 авиона бомбардера, са хиљадама крстарећих ракета, са више десетина хиљада пројектила (НАТО тврди 30.000, Руси тврде 90.000) пуњених осиромашеним уранијумом, са десетинама хиљада тона бомби… сејали смрт по Србији. Разарали градове и села, разарали фабрике, рушили мостове, рушили школе, болнице и вртиће, убијали нам децу…

Скандалозно понашање тадашњег впремијера Ђинђића је још теже разумети ако се има у виду чињеница да је Видовдан Дан Војске Републике Српске и да је он, само седам година раније, 28. јуна 1994. године Ратку Младићу упутио телеграм следеће садржине:

-Поштовани г. генерале, у име свих чланова Демократске странке и у моје лично име, свим војницима, подофицирима, официрима и Вама лично честитам Дан Војске Републике Српске. Војска Републике Српске, настала у рату за слободу, је пример како једна мала, али народна војска може успешно сачувати државу и заштитити народ. Без обзира на мировне преговоре, чији успех сви желимо, нама је потребна снажна војска, како би друга страна одустала од намере да настави рат. Надам се да ће српски народ, као и Војска Републике Српске већ следећи Видовдан дочекати у миру. С поштовањем, др Зоран Ђинђић.

У историју националног бешћашћа већ је ушла жалосна чињеница да је Ђинђић, у то време председник опозиционе Демократске странке, својим (не)двосмисленим изјавама западним медијима  подстрекавао НАТО пакт да не прекида бомбардовање СРЈ и Србије а све у циљу рушења Милошевића. Да би он дошао на власт. У моралном смислу то је дно. Флоренс Артман сведочи да је лидер ДОС-а био спреман да иде и испод тог дна.

Прво је, како то у својим мемоарима тврди Артманова, пустио агенте ЦИА да дођу у Србију и организују лов на хашке оптуженике, практично им не постављајући никаква суштинска ограничења око деловања на територији једне суверене државе (поређења ради, подсећам да век раније Краљевина Србија, по цену рата, није прихватила да и органи Аустроугарске учествују у истрази о сарајевском атентату на територији краљевине) а затим је Карли дел Понте „обећао да ће јој изручити Младића“. Али се плашио да би акција полиције на хапшењу ратног команданта ВРС „изазвала брз одговор војске“.

Зато он, на Видовдан 28. јуна 2021. године, поподне „телефоном зове главну тужитељку како би је обавестио да је изручење Слободана Милошевића у току, предлаже да јој одмах изручи и Младића. „Уколико НАТО може да дејствује без одлагања, у току од четири сата“, предлаже он. Младић се у то време налази у својој кући у Београду – пише Артманова.

То може да значи само једно: позив да командоси НАТО пакта из суседне БиХ, вероватно са аеродрома у Тузли, преко којег је извршено и пребацивање у Хаг киднапованог Слободана Милошевића, изврше десант на Кошутњак у Београду, ухапсе Младића и са њим одлете назад у БиХ.

Практично, то је био позив НАТО да поново изврши агресију на Србију. Као што у новијој европској историји није забележено да је нека држава свог председника изручила некој другој држави да му се тамо суди, тако није забележено ни да је премијер неке европске државе позивао страну војску да изврши агресију на његову државу.

Срећом, у команди НАТО и Хашком трибуналу нису прихватили ову лудачку идеју. Сватили су да би то било превише. Чак и ако су у питању дежурни кривци Срби. А да су прихватили, то не би било само додатно понижавање Србије и нова агресија најачег светског војног савеза на државу чланицу УН, већ би то вероватно довело до новог ратног сукоба најмоћнијих западних сила и Војске Југославије.

Јер, колико год је Војска Југославије била уздрмана исцрпљујућом одбраном отаџбине од агресије НАТО 1999. године и системским слабљењем њене употребне моћи и борбене готовости од стране тадашњег државног руководства (та чињеница је само један у низу апсурда који су поменути у овом тексту), тешко је поверовати да се не би супроставила упаду хеликоптера НАТО и командоса на Кошутњак у Београду, где је породична кућа Младића. Тим пре што би људи који су у то време штитили ратног команданта ВРС на покушај његовог хапшења сигурно узвратили отварањем ватре.

Нема никаквог оправдања и рационалног објашњења зашто већина медија, власт и опозиција, ћуте о шокантним тврдњама које је у својој књизи изнела Флоренс Артман. Пре свих требали би да се огласе тадашњи најближи сарадници, сада већ покојног, Ђинђића и објасне о чему се овде ради. Ако се сулуда идеја о кинаповању из Србије Слободана Милошевића и Ратка Младића, у истом дану, на Видовдан, уз помоћ хеликоптерског десанта командоса НАТО у Београд, уопште може рационално објаснити.

А да се на зађе на одвратни терен вазалске потребе да се сервилност „султану у Стамболу“ ( у овом случају менторима у Бриселу, Вашингтону, Лондону и Берлину), који их је довео не власт, доказује не само издајом сопственог народа већ и његовим што већим понижавањем.