ОСМОМАРТОВСКЕ ЛАЖИ ПРОФЕСИОНАЛНИХ ЛАЖОВА О ПОЛОЖАЈУ ЖЕНА У СРБИЈИ: Циљ је разбијање породице

Пише: Душан Марић

И ове године разне невладине организације, од којих се огромна већина делимично или у потпуности финансира од стране разних субверзивних и обавештајних центара на Западу и такозвани борци за права жена су искористили 8. март, међународни празник жена да изрекну низ лажи о положају жена у Србији.

Ево само неких од лажи које су на ту тему изречене јуче и данас.

Жене у Србији су обесправљене.

Већина жена у Србији је била жртва породичног, вербалног и сексуалног насиља. А како и не би биле, кад су по мишљењу оних који креирају такву слику о српском друштву, већина мушкараца насилници. Посебно кад су у питању мушкарци српске националности.

Жене су образованије од мушкараца. Али не зато што родитељи у патријахалној и „заосталој“ Србији више улажу у образовање женске деце, него просто зато што жене више жуде за стицањем знања.

Једна жена министар је одвалила и то да су жене паметније и интелигентније од мушкараца.

За исте послове жене су плаћене мање од мушкараца.

Све лаж до лажи. Традиционално, у њиховом понављању су учествовале и поједине жене које се налазе на високим државним функцијама а које добро знају да су жене у Србији равноправне са мушкарцима. Једино где је та равноправност нарушена јесте запошљавање на тежим физичким пословима. Они су резервисани за мушкарце.

Колико је женама у Србији живот „тежи“ него мушкарцима говори и званични податак да жене у Србији у просеку живе 45 а мушкарци 42 године. Умиру раније од лакшег и бољег живота.

Најгорљивија у јадиковању над положајем жена у Србији била је потпредседница владе Зорана Михајловић. А кад Михајловићева каже да су жене у Србији угрожене, то је баш уверљиво. Једнако као кад би се Роналдо или Меси жалили на мала примања фудбалера.

Ако у Србији постоји дискриминација у запошљавању, онда су дискриминисани мушкарци.

Већина запослених у јавном сектору у Србији, дакле на радним местима где се плате исплаћују из буџета, на радним местима где не кисне над главом, већ се углавном седи у канцеларији су жене.

У градским и општинским управама, министарствима, болницама и домовима здравља, научно-истраживачким установама, основним и средњим школама, судовима и тужилаштвима, апотекама и слично мушкарци су апсолутна мањина запослених. Например, 73,2 одсто запослених у основном образовању су жене. Скоро три четвртине. У судовима опште надлежности има 1.320 женских судија наспрам 575 мушких. У судовима посебне надлежности дискриминација мушкараца је још бруталнија. У њима суди 621 жена и 168 мушкараца.

Било би занимљиво чути како ови професионални лажови, јер већина њих лаже због функције или због пара, ови професионални тровачи мушко-женских односа у Србији и друштва у целини,  објашњавају ове чињенице.

Или чињеницу, да очеви у Србији, „примитивни Балканци“ много више улажу у образовање женске него мушке деце. Према подацима Републичког завода за статистику у Србији је прошле године студирало 242.550 студената. Од тога је 139.427 или 57,5 одсто девојака, односно жена и 103.123 или 42,5 одсто младића, односнои мушкараца.

Исте године дипломирало је 25.000 жена и 17.500 мушкараца, док је докторирало 448 жена и 344 мушкараца.

У Србији је 38 одсто жена које имају само основну школу, док је мушкараца чак 56 одсто. Још мало па дупло више. Да ли зато што мушкарци беже од школе или је у пиању нешто друго?

Вишеструко је више установа које се баве заштитом права и здравља жена, него заштитом права и здравља мушкараца.

Вероватно је истина да је мало жена које бар једном у животу нису биле жртве неког насиља, па макар и оног вербалног. А зар мушкарци нису?  Чак и у најомиљенијим телевизијским програмима српских домаћица, такозваним ријалитијима, медијском смећу којима телевизије са националном фрекфенцијом ударају на све моралне и традиционалне вредности српске, али и муслиманске и католичке породице, старлете, певачице, проститутке, наркоманке и остале узор девојке  једнако ударају, прете и вређају  као и осуђивани криминалци, подводачи, дилери дроге и остали дични учесници овог медијског и моралног терора.

Председник Владе Србије је жена. Од 23 министара 11 су жене.  Гувернер Народне банке је жена. Републички јавни тужилац је жена. Претходни ректор Универзитета у Београду била је жена. На бројним другим највишим функцијама у Србији су жене.

Откуд онда стално лагање о дискриминацији жена у Србији? Шта је циљ? Има их више а основни је: одвајање од традиције и постепено слабљење и разарање породице као основног стуба српске нације и државе.