ПОЧЕЛИ 31. ВОЖДОВИ ДАНИ: Отворена 52. ликовна колонија Покајница

Од данас до 28. јула у Великој Плани се одржавају традиционална, 31. по реду, манифестација У славу великог вожда, којом се обележава годишњица смрти вође Првог српског устанка Ђорђа Петровића Карађорђа, који је убијен у Радовањском лугу.

По већ устаљеној пракси манифестација је почела отварањем изложбе слика  51. ликовне колоније Покајница у галерији Дома омладине и почетком рада 52. ликовне колоније.

-Ликовна колонија Покајница основана је 1968. године, са идејом да се на неколико дана у години, на једном месту, састану сликари из Србије и иностранства и заједно сликају. Захваљујући томе културно наслеђе Велике Плане је богатије за неколико стотина слика а манифестација У славу великог вожда, која је настала касније, је богатија за значајан уметнички садржај – каже Предраг Георгијев, директор Центра за културу Масука, установе која је организатор ликовне колоније и Вождових дана.

Вождове дане је отворио председник Скупштине општине и народни посланик Душан Марић.

-Прошлост људи, градова и народа препуна је догађаја и датума којима они могу да се поносе. Али мало је људи, градова и народа у чијој прошлости нема и трагичних и срамотних догађаја и датума. Ми смо се данас окупили да обележимо годишњицу једног од догађаја који не служи на част ни Великој Плани, ни српском народу. У питању је годишњица убиства великог вожда Првог српског устанка, који је 26. јула 1817. године убијен у Радовањском лугу.

На срећу, српски народ је кроз своју мученичку историју научио да и од најтрагичнијих догађаја, народски речено, извуче нешто добро. Захваљујући томе, ми имамо косовски мит, као један од најважнијих и најсветлијих стубова духовне вертикале српског народа.

Захваљујући тој народној снази да се и у највећем злу нађе по неко зрно добра, ми у Великој Плани имамо манастир Покајницу, имамо цркву Захвалницу и имамо – Карађорђеве дане. Манифестацију којом од заборава отимамо и великог вожда, један не баш частан догађај из наше  историје и саму историју нашег народа. Део те манифестације је и ликовна колонија Покајница, на чијем отварању смо се ми данас окупили – истакао је Марић.

На овогодишњој изложби изложени су радови Марије Здравковић из Београда, Ивана Ивковића из Велике Плане, Филипа Ристића из Гроцке, Горана Јовановића из Књажевца, Красимире Друмеве и Диане Митеве из Бугарске и Греба Греја из Енглеске.

-Ове године смо изложили слике које су насликане прошле године, а следеће године ћемо изложити слике које буду насликане током трајања овогодишње колоније, која је са радом почела данас. Са нама су сликари Весна Исаковић, Теодора Стојановић и Здравко Вучинић из Београда, Душка Радуновић из Париза, Зоран Тодор из Смедеревске Паланке, затим Јевросима Лукић, професор др Лаура Димитрова и професор др Стефан Алтљков – каже Мирослав Јовановић, кустос у галерији Центра за културу Масука.                                    

Вождови дани се настављају сутра у Радовањском лугу, од 10 до 17 сати, надметањем кулинара под називом Карађорђеви дани гурманлука.

Централни дан манифестације је уторак 26. јул, који ће почети у 8.30 часова, служењем свете литургије и резањем славског колача у цркви Захвалници у Радовањском лугу. Ова светиња је посвећена Светом великомученику Георгију, па тог дана слави крсну славу.

У 10 часова свештенство СПЦ служиће опело на месту где је Карађорђе почивао, док његови посмртни остаци нису пренети на Опленац.

После опела глумци Народног позоришта у Београду Лепомир Ивковић и Душан Симић одиграће део представе Преиспитаније живота и дела Црног Ђорђија – Карађорђа.

Дан касније у Дому омладине у Великој Плани, са почетком у 19 часова, на програму је трибина Русофобија као инструмент британске политике на Балкану у 19. веку. О овој теми говориће историчар проф. др Александар Растовић.

Вождови дани се завршавају у четвртак 28. јула у Дому културе Влада Марјановић у Старом Селу. Прво ће у 19 сати најпознатији плањански историчар мр Дарко Ивановић говорити на тему Устанички путеви Карађорђа а затим ће бити приказан документарни филм Илије Станојевића Живот и дела бесмртног вожда Карађорђа.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *