Ево шта повезује Дејтонски, Бриселски и Кумановски споразум

Пише: Душан Марић

Кад је, убрзо након његовог потписивања, бранио Бриселски споразум, који је већи део десничарске и проруске јавности осудио као издајнички, Александар Вучић је изразио бојазан да ће се, што време буде одмицало, Србија све више позивати на тај споразум и да ће јој он постати један од главних адута у дипломатском рату за Косово и Метохију.

На нашу жалост, показало се да је његово страховање било оправдано. Бриселски споразум је доживео судбину Дејтонског и Кумановског споразума.

Кад је Слободан Милошевић потписао Дејтонски споразум, којим је Република Српска добила међународно признање, ми српски националисти смо га оптужили за издају и продају националних интереса. Оптужили смо га да је продао Српско Сарајево, Брчко, мој Купрес, десетак општина у Босанској Крајини…

Није да уступци које је Милошевић учинио Хрватима и муслиманима нису били велики и болни, није да није направио и неке недопустиве грешке, као што је пристанак да Брчко добије статус посебног дистрихта, чиме је територија Републике Српске пресечена на два дела, али да није било тих уступака питање је да ли би било Републике Српске

Данас се сви слажемо да је тај Дејтонски споразум много бољи него што је на први поглед изгледало. И боримо се да га одбранимо. Јер његовом одбраном биће одбрањена и Република Српска. Чак и „осакаћена“,  без низа надлежности које су јој мировним споразумом биле загарантоване а које су јој разноразни бандити именовани на функцију високог представника брутално одузели.

Кад је СРЈ потписала Кумановски споразум Милошевић је поново проглашен за издајника. Тај споразум је био један од разлога због којих је Милошевић изгубио власт и због којих је касније изручен у затвор Хаг, гдје је мучки убијен. Сада видимо да је, уз Резолуцију 1244, тај споразум највећа брана насилном отимању Косова и Метохије од Србије.

Десет година од настанка Бриселском споразума слушамо како су његовим потписивањем Вучић и Дачић издали Косово и како је признање лажне албанске државе – готова ствар. Питање дана.

И у томе су били јединствени и подједнако гласни и европејци, и русофили и интернет великосрби и такозвана грађанска елита.

Међутим, што вријеме више пролази тај Бриселски споразуму се све мање чини лош и неповољан по Србију. Од његовог потписивања је прошла скоро деценија а Београд не само што није признао косовску независност већ се тајном дипломатијом изборио да двадесетак држава повуче признање косовске државности. Што је, скоро невероватан, дипломатски подвиг.

Уосталом, да је Бриселски споразум лош по Србе, Албанци и њихови западни ментори би га одавно спровели.

Да ли ће он бити спроведен и од стране приштинских власти, највише зависи од њихових ментора са Запада. Али није да не зависи и од Србије. Пре свега од наше упорности и јединства.

Ако наставимо да се препуцавамо, као што се то сад чини у парламенту, ако опозиција настави да понавља да ништа, баш ништа, што држава ради на киМ и у његовој одбрани не ваља, ако настави да кривце за окупацију не тражи у НАТО, у Бриселу, у Приштини и западним силама које нам земљу отимају, већ у Београду, онда од ЗСО неће бити ништа а преостали Срби на КиМ ће бити присиљени на исељавање.

Али, ако у подршци реалној и одрживој политици своје државе према КиМ будемо сложни, веће су шансе да Запад присили Приштину да спроведе Бриселски споразум и да формира ЗСО.

Ако се та заједница формира Срби на КиМ ће бити безбеднији, њихов свакодневни живот квалитетнији а присуство Србије у својој окупираној покрајини јаче и пресудније.  А то нам је, верујем, свима циљ.

 

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *