Влатка Милосављевић је нови директор ОШ Надежда Петровић у Великој Плани
Професор хемије Влатка Милосављевић нови је директор основне школе Надежда Петровић у Великој Плани. Ово ће Милосављевићевој бити трећи мандат на месту директора неке школе. Наиме, она је до недавно, у два мандата, била директор гимназије, најпрестижније васпитно образовне установе у овој поморавској општини.
Тако је одлучило Министарство просвете Рерпублике Србије. Решењем, које је 27. априла потписао министар просвете Бранко Ружић, накнадна жртва и споредна штета трагичних догађаја који су задесили Србију, напокон је стављена тачка на седмомесечну сагу о избору директора ове школе.
Сагу пуну лажи, подметања и на десетине лажних пријава полицији, тужилаштву, просветној инспекцији и министарству просвете. Чији је аутор опозиција. А чији је једини циљ био да и на избору директора школе у Великој Плани нанесе што већу штету СНС и Александру Вучићу.
Месецима су грађани Србије могли да у опозиционим медијима читају и у преносима заседања српског парламента слушају лажи о томе како владајућа СНС, Општина Велика Плана, председник општине Игор Матковић и народни посланик Душан Марић, тобоже врше политички терор у ОШ Надежда Петровић и како, наводним мобингом и политичком одмаздом, желе да спрече поновни избор Весне Илић за директора школе. Шести по реду.
На седници Школског одбора ОШ Надежда Петровић, која је одржана 23. марта, на јавном гласању, од осам присутних чланова, пет је гласало за избор Милосављевићеве.
Као што је бивало, јесте и биће, за мишљење се питало и општинско руководство. Оно је сматрало да је, после 20 година, време да досадашњу директорку Весну Илић замени неко други.
Као и обично кад се дигне велика прашина, и у овој политичко-медијској кампањи, највећа жртва је била истина. А истина је да је досадашњем директору истекао мандат (понављамо, не први, већ пети), да је у складу са законом расписан јавни конкурс за место директора, да се Влатка Милосављевић одважила да се пријави на тај конкурс, да је добила подршку руководства Општине и општинског одбора владајућих странака СНС и СПС, истих оних које су на два ранија конкурса на исти начин подржале Весну Илић и да је након тога и против Милосављевићеве, и против СНС и против Општине, покренута политичка и медијска кампања ретко забележена у новијој историје просвете и образовања у Великој Плани.
У српској политичкој каљузи се догађало и догађа свашта. Талентован смо народ да од свега направимо аферу. Па и од најобичнијег чиновничког питања, какво је избор директора школе. Али ретко кад се догодило да један просветни радник буде провучен кроз блато као што је опозиција провукла Влатку Милосављевић. Чија је једина кривица то што се усудила да се кандидује за директора. Да се пријави на јавни конкурс.
Зашто? Зато што је неко умислио да је школа приватна прћија.
Досадашња директорка школе Весна Илић, која је ту дужност обављала пет мандата, веома успешно је обављала свој посао. Пуних двадесет година. И по добру ће је памтити генерације ученика и родитеља. Али она је, вероватно због (пре)дугог времена проведеног на тој функцији, изгледа заборавила да је све на овоме свету промењиво. Пролазно. И људи, а камоли не функције.
На новој и бившој директорки је задатак да превазиђу своје сујете, да закопају ратне секире, да општи интерес, интерес деце, ставе изнад свог интереса и да све своје огромно знање и искуство, а обе имају и једно и друго, ставе у функцију што успешнијег рада ове великоплањанске образовне установе.
Да ли ће Милосављевићева бити бољи или лошији директор од Илићеве? То нико не зна. Као што није знао ни кад је Илићева на том месту заменила неког другог. Одговор на ово питање даће време.