ПРЕДИЗБОРНЕ БАЈКЕ: Све бесплатно

У српском народу постоји изрека да нико тако ко Турчин не лаже. Треба да се извинимо Турцима. Нико тако не лаже као странке у Србији  у предизборној кампањи. Посебно опозиционе.

Како се приближава дан избора, пљуште нереална предизборна обећања. Све лажљивија од лажљивијег. Као да не живимо у Србији, осредње развијеној земљи, суоченој са свим могућим притисцима и уценама, од Америке и Русије, до Албаније и БиХ, већ у Дембелији, земљи благостања. У којој није питање има ли пара, већ има ли жеља. Јер шта год да пожелите, биће вам испуњено. Док не прођу избори.

Недавно ме моји сарадници у Општини и СНС у Великој Плани питају: да ли и ми да донесемо одлуку о бесплатном превозу, о бесплатном овом и оном. А што би то радили? Није нормално. Па видиш да сви доносе такве одлуке. Нека доносе, ми нећемо. Зашто, шта нас кошта да обећамо? Зато што у кафани после сваке пијанке дође конобар да наплати рачун. Неко ће после избора морати да плати то „бесплатно“. Одакле? Па из џепа тог народа којем су поклонили то „бесплатно“. Ми ћемо обећавати оно што можемо да испунимо. И тачка. Ако народ хоће бајке, нека гласа за Кристијана Андерсена. Или, ако му је драже,  за браћу Грим.

У Великој Плани неке странке обећавају бесплатан вртић. Друге бесплатан превоз. Треће бесплатна рођења, крштења и васкрсења. Ево, и ја обећавам бесплатан лет на месец. Доста више глупости. Прво, зашто би свако имао бесплатан превоз? Не разумем. Ако има пара за расипање, по систему куме изгоре ти кеса, зар није боље да обећамо и дамо бесплатну струју? Или грејање? Или воду? Или школске уџбенике?

Без бесплатног превоза се може. Без свакодневног путовања од Марковца или Лозовика до Велике Плане се може. (Да не буде забуне, радници који путују имају плаћен превоз, тако да они увођењем бесплатног превоза не би добили ништа. Добили би њихови послодавци.) Али у децембру или јануару се ни један дан  не може без грејања. Без струје се не може ни у мају, ни у августу. Ако је тако, зашто онда људима не би дали бесплатну струју или грејање? Лепо звучи. Па да нас сви воле.

У предизборним обећањима не заостају ни власт и опозиција у суседној Смедеревској Паланци. Бесплатни уџбеници, бесплатни вртићи, бесплатни пакетићи и цветићи. Лепо звучи. Као и свака бајка. Само да још неко објасни ко ће то да плати? После 17. децембра, кад конобар донесе рачун? Захваљујући неодговорној власти, у време кад су општину водили кадрови ДС и СПС, општина Смедеревска Паланка, јавна предузећа и установе у тој општини, грцају у дуговима. Који се мере милионима. Евра.

Ако сад имају пара за бацање, за предизборне лаже и паралаже, ајде да тамошња локална самоуправа и тамошње предузеће за водоснабдевање измире милионска дуговања према Фабрици воде у Великој Плани. Која је стално у блокадама. Која једва крпи крај с крајем. Често нема потребна средства за мерење исправности воде коју пијемо.

По пословним књигама ЈП Морава, само од 2018. до краја 2022. године, то предузеће је Јавном комуналном предузећу Водовод у Смедеревској Паланци испоручило воде у вредности 120 милиона динара. До данас је то скоро 140 милиона динара?! Смедеревска Паланка није платила ни динар. Иако је на продаји те исте воде зарадила више од два милиона евра.

Ајде људи, ако имате толико пара да обећавате бесплатне бабе и жабе, сауне, превозе, стјуардесе, забављачице и остале предизборне ружичасте балоне, платите дуг Великој Плани. И нису Велика Плана и Смедеревска Паланка изузетак. У неким другим општинама и градовима грађани слушају још лепше бајке. Још веће лажи.

Да не ширим. Све је јасно. Грађани нису овце. Обећања лепо звуче, али живот је нешто друго. Озбиљна ствар. Која не подноси дечије играрије и експерименте. И у та обећања може да поверује само неко ко нема грам мозга.

Власт СНС има много мана, постоје ствари које јој се не могу, а и не требају опростити, није да и ми у СНС не знамо добро да слажемо,  али наседање неостваривим предизборним обећањима и давање власти у руке онима који обећавају бајке, који обећавају санкције Русији или победу Војске Србије над НАТО пактом, била би врхунска неодговорност. Велика грешка. Са скупом ценом.

Ништа мањом од оне која је плаћена након што су грађани Србије подржали насилно рушење с власти Слободана Милошевића, паљење Скупштине Србије, пљачкашку приватизацију и отпуштање с посла више од 400.000 људи…А онда се хватали за главу и кукали што су на власт довели много горе од оних које су срушили.