О ШТРАЈКУ МАРИНИКЕ ТЕПИЋ: Јефтина глума жртве и преподобне праведнице

Пише: Душан Марић

Као што тројански свештеник Лаокон није нимало веровао Данајцима и њиховим даровима,  ја још мање верујем Мариники Тепић и њеном штрајку глађу. Чак не верујем ни да штрајкује. Пре мислим да своје присталице прави будалама.

Што би жени која је била у стању да измисли да су Срби у Подрињу починили геноцид, био проблем да слаже било шта друго?

Смучило ми се да гледам како иста сваког дана, са скрушеним изразом лица, глуми преподобну праведницу и моралише. И својим сиктањем трује ионако подељено српско друштво. Са циљем да га још више подели.

Као, не брине она за своје здравље. Ма и не мисли о томе. Него брине за „ону децу што су у затвору“. Више него њихове рођене мајке. Море, марш.

Ону децу која су два сата комадима бетона гађала полицајце. Који су такође нечија деца. Ону децу коју је она данима позивала на улицу. Да лупају државне институције. И помогну да она, савест Србије, дође на власт. Пучем. И напокон постане нова Наташа Мићић.

Није јој успело тиме што је мењала странке као чарапе, изјаловили се сви Мајдани које су она и друштво годинама планирали и покушавали,  грађани никако да препознају њено месијанство и уместо за Вучића гласају за њу, па сад сконтала да није лоше да покуша да до власти стигне штрајком глађу.

Мада мислим да њој љубав према фотељи чак и није главни мотив да ради ово што ради. Постоји два важнија. Први је настојање да се изврши задатак, који су Ћута, Мики, Лазовић, Зеленовић и компанија добили са Запада: уздрмати и ослабити Србију. А с обзиром са којом страшћу ради то што ради, заиста ме не би изненадило да ту бескурпулозну жену пре свега мотивише мржња. Према онима којима хоће да завека на образ залепи етикету да су починили геноцид.

Све ми се чини да ћу морати да се извинем колеги Томислав Ловренковићу из Новог Сада. Осуђивао сам то што је пре две године на конференцију за штампу коју је Мариника Тепић држала на улици у Панчеву донео кокошку. Мислио сам да је претерао. Сад сам сигуран да није. Нашла дара меру.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *