ЕКСКЛУЗИВНО – ЕВО ЗАШТО СЕ И ВАТИКАН ПРОТИВИ ОБРАЧУНУ СА СПЦ У ЦРНОЈ ГОРИ: Ако Мило отме Острог, Тачи ће отети Дечане и Грачаницу

Пише: Душан Марић

Покушај Мила Ђукановића да отме имовину Српске првославне цркве у Црној Гори је део ширег пројекта чији је крајњи циљ да се на исти начин подржави, а затим отме и имовина СПЦ на Косову и Метохији.

-Уколико ми на овај начин отмемо манастир Острог, за неколико година на исти начин Тачи ће отети Дечане, Грачаницу, Пећку патријаршију и остале манастире у јужној српској покрајини. Преко Црногорске православне цркве води најкраћи пут до Косовске православне цркве. А и једно и друго би било катастрофа не само за српски народ и СПЦ, већ и за хришћанство – тврди наш саговорник, високи функционер Црне Горе.

Иза овог пројекта стоје западни центри моћи који су окупирали Косово и Метохију и Црну Гору угурали у НАТО, али и један део ватиканског клера који, без обзира на политику помирења папе Фрање, не одустаје од вишевековних амбиција „свете столице“ да што више ослаби православље и потисне га што даље од источне обале Јадранског мора.

-Покушај власти у Приштини са причом да су православни манастири и остале светиње СПЦ на Косову и Метохији историјско, духовно и културно наслеђе такозваних Косовара, није дао очекиване резултате. Чак ни западна пропагандна машинерија, која дуже од две деценије сатанизује српски народ није се усудила да форсира ту бесмислицу. Пре свега зато што је хришћанској јавности на Западу, колико год она била верски све равнодушнија, још увек није могуће продати подвалу да хришћанске средњовековне светиње, па макар оне биле српске и православне, припадају муслиманима – наставља саговорник из Подгорице.

Посебно након појаве Исламске државе и Ал Каиде, ужасних зверстава које  радикални исламисти чине у Сирији, Ираку и широм Блиског истока и страха у којем западни свет живи због сталних терористичких акција којима присталице Алаха у последње две деценије тероришу планету.

Други разлог је тај што папа Фрањо и већински део најутицајнијих личности Римокатоличке цркве сматрају да је на почетку трећег миленијума свог постојања угрожено цело хришћанство, да треба радити на што већем зближавању, па чак и уједињењу, католичке и православне вере и цркве, јер верују да дугорочно престиж Исусовог учења могу да спасу само новац и утицај Ватикана и очувана духовност православља.

-Упркос великим притисцима из западних престоница, Ватикан није признао Косово. Јер у централи католичанства знају да је Косово регрутни центар и база радикалног ислама.  А замислите како тек папа и већина римских кардинала гледају на могућност да неколико стотина километара од Рима, у Европи, стотине хришћанских средњовековних светиња пређу у муслиманске руке. Био би то највећи пораз хришћанства у историји.

Због постојања снажног фронта отпора отимању манастира у окупираниој српској покрајини, заговорници те идеје су проценили да је  решење да се до циља покуша стићи заобилазним путем. Покретањем подржављења манастира и цркви у Црној Гори.

-Многи Срби и православци Црну Гору доживљавају као српску Спарту, а Црногорце као највеће Србе. Па ако ти „највећи Срби“ прихвате да Острог није имовина СПЦ, већ државе, што би за крајњи резултат имало маргинализовање и протеривање СПЦ из Црне Горе, онда би било много лакше да Тачи и Харадинај то  исто учине на Косову и Метохији.

Наш саговорник открива да пројекат „црногорски Острог“ има три слабе тачке, од којих му прети највећа опасност. Прва је реакција православних верника. Чак и међу највишим функционерима режима у Подгорици,  који су загрижени Црногорци има оних који у приватним разговорима коментаришу да Ђукановић „није нормалан“ што је кренуо у авантуру тоталног конфликта са Српском православном црквом.

-Недавни масовни скупови присталица јединства Српске православне цркве и њихове бурне реакције су јасно упозорење да, ако власт покуша да отме Острог и друге светиње, не треба искључити ништа. Па ни експлозију насиља.

Друга је став Ватикана, чија дипломатија зна шта се иза брда ваља и у којем преовладавају снаге које сматрају да је недопустиво даље цепање и слабљење хришћанства на Балканском полуострву, па макар се радило и о православљу.

-Трећа су наши односи са Београдом и Србијом. Отимање манастира, протеривање СПЦ и на њено место устоличавање секте осуђиваног распопа Мираша Дедејића, довели би опасног заоштравања а можда и прекида диломатских односа са Београдом.