СЈЕЋАЊЕ НА 10. АПРИЛ 1992. И ВЕЛИКУ БИТКУ НА КУПРЕШКОМ ПОЉУ – У јуришу српске војске, за сат времена пало је више од 120 ратника
![](http://srbijaisrpska.rs/wp-content/uploads/2020/04/6_2.jpg)
(Одломак из књиге „Синови Виторога“)
10. април 1992.
Годишњица оснивања злогласне НДХ, која је прије само педесет година на Купрешкој висоравни, углавном клањем, бацањем у јаме и спаљивањем живих људи, звјерски уморила око 1.040 српских цивила. Међу њима и 300 дјеце.
Прије три дана, на Благовјести 7. априла, јединице ЈНА и српских добровољаца ослободиле су Купрес, заузеле Злосела, Османлије и остала хрватска села око Купреса.
Негдје послије осам сати, тенковска чета под командом потпуковника Аћимова, у чијем саставу су и „праге“, добровољци из Србије и Купрешани који су се пријавили да учествују у ослобађању Малована, кренула је из Купреса према положају хрватске војске у Горњем и Доњем Маловану. Колона је ишла магистралним путем Сарајево – Сплит. Наруку им је ишла густа магла, јер Хрвати нису могли да их виде. А да би ефекат изненађења био већи, оклопна колона је ишла полако, са минималним гасом, да би се што мање чуо звук мотора.
Кад је колона стигла на 500-600 метара од положаја Хрватске војске и ХОС-а, који су се налазили испред Горњег Малована, у линији са скијалиштем „Чајуша“, магла се нагло дигла. Аћимов је наредио јуриш.
Осим са пјешадијом, линију испред Горњег Малована Хрвати су бранили са најмање четири тенка М 55 (још један је био у резерви у Шујици), два транспортера М 36, оклопним возилом БВП М 80, три топа „зис“ и 4 бестрзајна топа. Како је линија била утврђена и припремљена за (очекивано) дужи боравак види се и по томе што је у поједина бетонска склоништа била доведена и електрична енергија.
Колико су хрватски војници били изненађени изненадном појавом непријатеља говори и чињеница да и двије и по деценије касније преживјели не могу да се сложе из ког правца су тенкови дошли. Једни тврде да су банули из Хрбљине, други једноставно констатују да су „изронили из земље“….
У краткој али немилосрдној борби, а затим безглавом бјежању према Шујици и Хрбљини, погинуло је више од 120 хрватских бораца. Међу њима су нађени „жути мрави“ из Вуковара, плаћеници и добровољци из Пољске, Естоније, Аргентине, Марока, Украјине, Њемачке…Пси рата.
Хрватима је најтеже пала погибија Роберта Задра и Андрије Марића, који су на Купрешку висораван стигли са ореолом храбрих ратника са ратишта у Вуковару.
Не заустављајући се, тенковска колона је ушла у Доњи Малован и тако послије недјељу дана ослободила ово мјесто. У селу су прнађена тијела осам убијених српских територијалаца и троје цивила. Остало становништво хрватска војска је одвела у логоре у Западној Херцеговини и Хрватској.
Лијево од мјеста главне битке, борци мркоњићког батаљона улазе у Рилић а затим продужавају кроз Занаглинску шуму и избијају у рејон Пилиповића поља, гдје их дочекују народни збјег и браниоци Равног.
По хрватским изворима, у борбама за Купрес њихови губици износили су 160 мртвих, међу њима 29 припадника Купрешке бојне и 19 цивила. Хрвати су изгубили и два тенка и два оклопна транспортера.
Међутим, ако се има у виду да због хаотичне ситуације у којој су били након изгубљене битке на Купрешком пољу Хрвати сигурно нису имали времена да се баве пребројавањем мртвих и несталих из разноразних „шарених“ јединица које су учествовале у агресији на висораван и да се у њиховим бројкама страдалих уопште не спомињу страни плаћеници, вјероватно је да је број погинулих хрватских војника и цивила између 170 и 180.
На српској страни губици су сљедећи. Осам погинулих војника ЈНА и добровољаца. Четрдесет и пет погинулих територијалаца (31 у Купресу, 7 у Маловану, 3 у Занаглини, 2 у Рилићу, 1 у Ботуну и 1 у Равном.). Девет убијених цивила (3 у Доњем Маловану, 3 у Ботуну, 2 у Занаглини и 1 у Купресу). Од око 180 територијалаца и цивила који су одведени у логоре (више од 90 из Доњег Малована, педесетак из Купреса, 19 из Беговог Села и Оџака), слободу није дочекало њих 20. Тројица су подлегла мучењу а 17 је убијено. Хрвати још крију посмртне остатке њих 16.
Укупно 73 погинула лица српске националности са Купреса (од чега девет цивила) и осам погинулих бораца са стране.
У сплитском логору „Лора“ Хрвати српске територијалце заробљене на купрешком ратишту трпају у камион, који одлази у правцу Задра. Око поноћи, на непознатој локацији, полицајци из пратње прозивају осморицу Купрешака и са камиона их одводе у ноћ. Ни 24 године касније не зна се гдје су убијени, нити су њихова тијела икада предата породицама.
Јединицама ЈНА у битци за Купрес командовали су пуковници Славко Лисица и Станислав Галић.